Едиторијал

Да Савом више не плове лешеви

2016.годинаПредраг Ристић, архитекта Израз ,,Да Савом више не плове лешеви” била је шифра групе од око 150 до 200 бораца НОВ под којом су спремали акцију за ослобођење логора Јасеновац 1943. године, а коју је спречио Главни штаб Хрватске (забрану потписао Владимир Бакарић). О овоме сведоче учесници: најмлађи официр НОВ-а Милан Кевић, као и пуковник Мирко Пекић, а уз њих…

Шта сам рекао, или хтео да кажем

Међународни одбор за Јасеновац,13.09.2015.Предраг Ристић, архитекта „Ал` тирјанству стати ногом заврат, довести га познанију права, то је људска дужност најсветија“ Сваки, па и најнаивнији злочинац се, нажалост, обично никада не каје, јер има изопачену патолошку свест и промењен однос према добру и злу, без обзира на то што се ми добронамерни надамо да ће се на крају покајати, јер смо…

Предлог за обнову изворне Цркве Светог Петра Цетињског

Његошеви дани, 17.08.1997.Предраг Ристић, архитекта Теомахија  Човек је загазио у правни утврђени систем равнотеже, постао устаник против свих могућих богова и изазвао њихов гнев. Ниске страсти овоземаљских снага, што пузе у калу и прашини, нарушили су вечно прописани небески склад. Још у паганских Јелина, теомахијска кривица била је наследна и туђе грехове су наслеђивали потомци. И ако би потомци још…

Обнова конака Светих Арханђела код Призрена

Београд, мај 2004.Пеђа Ристић, архитекта Прва обнова 1992. године Прва обнова била је изнуђена под уценом. Решење је наметнуто на основу такозване ,,научнотехничке сарадње између између Универзитета у Принстону (САД)”, и ,Републичког завода за заштиту споменика културе Србије”, по коме Свети Арханђели могу да се обнове без крста, куполе, звона, а прозори морају да буду увучени испод трема. Координатор обнове…

ПИЛАСТРИ

Свети кнез Лазар, 1998.Предраг Ристић, Архитекта Не постоји савршен злочин. Бог се не може убити, поготово ако се дигне рука на рукоположен храм који је настао по Богу – Логосу, односно по златним правилима пропорција, чије мере произилазе једна из друге, исто као што се граде кристали из раствора, као што се из генетског кода ниже у ланцима све што…

Дух Призрена

Научни скуп „Урбани развој Призрена“, 26.12.1996.Предраг Ристић, Архитекта После епохе бездушја може се говорити и о духу. Под „духом” може да се подведе много штошта, што савремени, сумњичави рационалиста може да сматра личним правом сваког појединца, а не обавезом свих људи. Међутим, дух је и одређена вишевековна, па и вишемиленијумска традиција народа, држава и читавих цивилизација, која је много мудрија…

Уздизање куле Небојше

Друштво за обнову и оживљавање манастира Светих Арханђела код Призрена, Сретење, 1992.Предраг Ристић, Архитекта Друштво за обнову манастира има, пре свега, за циљ духовну обнову, а културна обнова је у другом плану. Пре свега, обнова треба да буде живо-животна. Живо и духовно увек треба да преовлађује оно културно, но са тиме се никако не мисли да би духовно требало да…

Обнова Светих Архангела

Православље, 01.04.1990.Пеђа Ристић, архитекта Цар Душан је започео 1343. године изградњу своје задужбине која се налази 2км далеко од Призрена, српске престонице. Архангели су једно од српских чуда, српска рука није сажиждила ништа савршеније и величанственије („Јако призренске цркве патос и дечанскаја и пећскаја припрат и банско злато необретает се нигдеже“). Сачувана су и имена мајстора зидара, Петроша, Војислава, Срдана,…

Крст кнеза Мирослава

Стон, септембар 1971.Пеђа Ристић, архитекта Многи народи постоје само као неми споменици архитектуре. Често пута ни дан данас не можемо да објаснимо настанак неких грандиозних монумената, тако да хипотезе о неким ванземаљским културама узимају све више маха. Још чешће се дешава да градитељи тих споменика оставе за собом загонетно писмо које се не може одгонетнути.  Од Шлимана, који је дешифровао…

Алфа и Омега

Пеђа Ристић, архитекта Када граде кућу, људи почињу да је граде од темеља. То је чврста кућа на овоземаљском тлу. Међутим, ма колико била чврста, она ће се свакако једног дана срушити, можда и пре него што прође један људски век. Архитектима који пројектују куће за обичне људе у којима треба да станују, да људи имају кров над главом, стално…

Шта је то споменик културе

Књижевне новине, 01.07.1975.арх. Пеђа Ристић, архитекта У последње време људи су почели да стасавају у човечанство. Престала је ера царстава, која су освајала од океана до океана, рушећи све пред собом, гутајући читаве мале народе и културе (Римска и Отоманска империја, хунска најезда, конквистадори). По општем суду човечанства, сви народи и културе су, не само равноправни, већ и једнаковредни и…

Заборављени Лазар

Политика, 13.07.1984.Пеђа Ристић, архитекта Године 1404. Србин Лазар конструисао је и израдио први часовник на Саборном тргу кремаљског дворца у Москви, који је имао једну казаљку и по једној верзији откуцавао и четвртине часова, али и показивао положај планета. По другом запису човекова фигура откуцавала је часове. Минијатура из 16. века представља Србина Лазара, како показује великом кнезу Василију Димитријевичу…

Повратак најсавршенијем ритму површине

1964. Архитектура: јуче, данас, сутраПеђа Ристић, архитекта Недавно је „Борба“ објавила два интересантна пројекта грађевина из два краја Европе, каквих данас можда има све више у свету. Ради се о рационалним пројектима стамбених зграда. Један је из Енглеске, а други из Пољске. Сличност им је у томе што оба представљају једну „новост“ то јест оба су пројектована у принципу хексагоналног…

Тафеполис

Тренутак савремене тафелогије, мај 1973. годинеПредраг Ристић, архитекта О гробљима не постоје интегрална мишљења, ни пројекти. Обично се само решава проблем понеке фирме за сахрањивање, можда и неког посебног града, у најбољем случају, процес сахрањивања догађа се у складу са исконском традицијом, као нпр. у Саудијској Арабији, у којој се у свему суди по Курану, као једином писаном документу или…

Бресква

Дело, септембар 1973.Предраг Ристић, архитекта Борба за вечни живот Аксиом: смрт је предаја у бици живота коју војска и војни суд не признају. Смрт и гробља нас уопште не занимају и не тичу нас се. Бојиште, стратиште живота је верни тренутак који се не дочекује и не испраћа. Прича о гробљима је у ствари срамота, она је срамна, последња исповест…