Едиторијал

Пројектовање наказа

Политика, 80.-тихПеђа Ристић, архитекта Мала деца цртају кућу као човечију главу. Њихова кућа обавезно има два прозора као два ока, врата као уста, балкон као нос, кров као косу или шешир, а димњак као заденуто перо. Касније, када би одрасли, зидали би праве куће, али те куће су и даље имале главу. Дивни су били читави градови који су обавезно…

Коло живота

1972.Пеђа Ристић, архитекта Архитектура је поприште старог и новог  Тако се обично у свести неупућеног, као главног попришта ових догађаја одражава тај вечити сукоб. Поприште је некад право бојиште, понекад мучилиште или губилиште, а најчешће ђубриште из кога земља вуче сокове. Архитектура је карактеристично поприште које ћу да обрадим.  Ликовни начин мишљења архитеката И поред велике љубави за ново и…

Истин полин

НИН, 10.04.1977.Пеђа Ристић, архитекта Оригинално предложен цртеж који није објављен:Ветрењача „Ромео и Јулија“ пројекат Франк Лојд Рајта 1896. Овај поклич, исти као ратнички „хурааааа“, и проналазачки – „еврека“ одјекивао је хиљаду и хиљадама година. Из свих крајева царства он је значио јуриш у Цариград. У тај град-полис хрлили су сви народи: Грци, Персијанци, Арапи, Германи, Словени, Латини, Турци и многи…

Исконска архитектура

Књижевне новине,  26.04.1969.Пеђа Ристић, архитекта Пре свега, пројекат Југословенског института и када би се прихватила његова идејна основа, има један груби недостатак, по чему се види да су га радили Београђани, јер и њихов град на реци нема излаз на реку; тако је и Лепенски вир, који је израстао из реке, отргнут од ње и пребачен преко убиственог бедема нове…

Индивидуална градња

Трибина Салона архитектуре, 22.01.1981.Пеђа Ристић. архитекта Све што данас од архитектуре продире до свести и јавности, оно што је слика наше стварности, односи се на свега 20% масовне индустријске градње, док је осталих 80% у сенци, изван нашег опажања, организоване друштвене потпоре и културног живота. Све је предодређено само за „модерну” градњу. За то се припремају студенти и закони, грађевинска…

Вежбе духа и тела апстрактна архитектура

Лист београдских студената, 21.10.1969.Пеђа Ристић, архитекта Једна зграда апстрактног стила у архитектури са провидним бестелесним стаклом и математички челичним растером Неко би рекао: Крајње је време да ви уметници учините нешто на земљи, нешто што стоји на њој и од чега се живи. Такав лош глас бије чак и сликаре, иако ниједна слика не стоји на земљи, већ виси у…

Неимарство и пророчанство

Књижевне новине, 12.04.1969.Пеђа Ристић, архитекта Пророчанство Језекиљ од главе 40. говори о Новом Јерусалиму. Од главе 47. описује га сасвим детаљно у 12 пасуса који су предмет нашег проучавања, на основу којег смо саставили један, по нашој претпоставци, реалан пројекат. У главним цртама и неким детаљима који га недвосмислено одређују, пророчанство овог урбанистовидовњака у потпуности се слаже са нашим пројектом….

Архитектура села, или Еден и Енох

Kњижевне новине 14.02.1981.Пеђа Ристић, архитекта Разлика између села и града мора се укинути – градови купе таленте, а на селу остају они који таворе – ако би сељак данас морао да гради изворну архитектуру, он би морао да има за узор колибе. Еден је рајски врт Адамов, по трећој глави Постања. У настајању људског рода, племена – пешаци су се…

Једна дописница из старог породичног албума

Лист EXTRA, (не)објављено писмо листуПеђа Ристић, архитекта Петар Ристић 1896-1974, са само 15 година, био је са својим оцем Никодијем, кожарским мајстором, у комори која je пратила српску војску све до Једрена. Затим је као гимназијалац-матурант 1914. године и добровољац у Ђачкој чети учествовао у првом плотуну у бици на Церу. После победе био је чак и пригодни преводилац на…

Појам додиривања

Часопис за ликовне уметности и критику, јул-август 1976. Пеђа Ристић, архитекта Увод Уметност претходи научном сазнању. У почетку завијена у облак магле и алхемије, наука постепено излази на чисто поље, на слободно располагање. Међутим, наука напредује, стари проналасци застаревају, а уметност остаје и не развија се. Обично се ово прихвата природно, аксиоматски. Који је то закон? Он није никада доказан, нити…

Оживљавање костура

Књижевне новине. 02.07.1981.Пеђа Ристић, архитекта „Свему има вријеме и сваком послу под небом има вријеме… вријеме кад се разваљује и вријеме кад се гради, вријеме кад се размеће камење и вријеме кад се окупља камење, вријеме кад се чува и вријеме кад се баца. Нараштај један одлази, а други долази, а земља стоји у вијек.. ”(Књига проповедникова) У почетку је…

Студеничке аркаде

Богословље, Београд 1987.Пеђа Ристић, архитекта „Окрест трапези твојеја јако стеблија видја ишчадија твоја, радујсја и веселисја, приводја сија Христови, Пастире началнику.“„Гледајући око трпезе своје децу своју као стабла, радуј се и весели се, приводећи их Христу, Врховноме Пастиру.“(Трећи антифон Васкршњег јутрења, 7. гласа) Са Радослављеве припрате на Студеници уклоњене су аркаде. Да ли је то смело да се учини?  У тренутку…

Флуидна архитектура

Књижевне новине, 30.08.1969.Пеђа Ристић, архитекта Ово је део елабората на тему ,,Архитектура и слобода“ са којим учесгвујем на фестивалу „Штајерске јесени“, октобра месеца ове године у Грацу у Аустрији У општем смислу архитектура се физички рашчлањује на разне физичке модификације, које тумаче одговарајуће, рационалне дисциплине физике. Тек у последње време се уобичајило да се архитектуром сматра само оно што се…

Градобљуденије

Политика, 02.04.2010.Пеђа Ристић, архитекта Тешка обавеза средњевековног грађанина беше „градобљуденије”, тј. обавеза да се на зидинама града држи стража и осматра дању и ноћу у даљину и открива непријатељ. Градске зидине, одбрамбени бедеми зидани су увек присилним кулуком и тешким робовским радом. Зато се и данас каже: „робијао и туцао камен”. Одувек је био неомиљен кулук али и часно градобљуденије,…

Београд – људска димензија

Реферат на ,,Великој скупштини о Београду” , 25.04.1989. Пеђа Ристић, архитекта Године 1979. на стручном скупу у Марибору је констатовано да је 80% градње у Југославији индивидуална градња и то махом без грађевинске дозволе и без пројекта. Дипломирани архитекти и грађевинска власт, наука и факултети покривају само оних 20%. Архитектура практично не постоји, већ само дивљоградња и агресиван кич, нити има…