17.12.2025. Фондација Свети Архангели је током посете Старој Србији и Македонији, забележила и неколико историјских локација, које поклоници обавезно треба да посете, места која треба да остану у трајном сећању и памћењу будућих генерација српског народа.
Испосница Светог Прохора Пчињског, налази се непосредно преко пута Манастира Светог Ђорђа у Старом Нагоричану. По предању, у њој се Свети Прохор подвизавао читавих 28 година.
У народном памћењу, Душанов мост, који повезује две обале Вардара, један је од симбола Душановог Скопља.
Скопско кале или Душанов град, тврђава у Скопљу, зидана још у време цара Јустинијана Првог (6. век), дограђивана у 10, 11, 14. веку и касније. Престони град Краљевине Србије још од Милутиновог времена, а касније и Српског царства у Душаново доба. Иако на кратко ослобођено у време Карпошевог устанка 1689. године, највећег српског устанка пре 1804, године, коначно ослобођење доживљава 26. октобра 1912. године, два дана након Кумановске битке, када прве јединице 16. пешадијског пука цар Никола (Романов), Моравске дивизије, подижу српски државни барјак на Скопску тврђаву, тиме означивши повратак Србије у своју колевку.
Султан Муратова џамија, турска џамија настала на месту, или од материјала срушеног српског средњевековног манастира Светог Ђорђа на Серави, који је био један од најважнијих српских немањићких задужбина. Постоји мишљење да је на овом месту одржан српски Државни сабор, који је на Васкрс 1346. године одлучио о уздизању Српске цркве у ранг патријаршије, а Српске земље и поморске у ранг царства. Након смрти последњег скопског митрополита Матеја 1428. године, манастир је порушен и неколико година касније, Турци праве данашњу џамију.
Мустафа пашина џамија, турска џамија из 15. века, делимично саграђена од материјала срушене српске средњевековне Цркве Пресвете Богородице Тројеручице, у којој је чувана икона Тројеручице, а коју је Свети Сава донео из Свете Земље и данас се чува на Хиландару. Постоји могућност да се на истој локацији налазила назначена црква, једна од најзначанијих задужбина Немањића, опточена златом. Црква је била последње упориште српских бранилаца Душановог Скопља. Одатле је неколико стотина српских бранилаца кренуло у последњи јуриш на Турке приликом пада Скопља на Богојављење 1392. године.
Зграда северномакедонске полиције у Старом Нагоричану, место на коме се највероватније налазио споменик легендарном српском четничком војводи Петку Илићу Нагоричком. Споменик је срушен током бугарске окупације у Другом светском рату, приликом чега је погинуо једна бугарски војник. Ово је у народу остало упамћено као освета мртвог војводе. Данас је Старо Нагоричане центар општине са значајним српским присуством.
