1972.
Пеђа Ристић, архитекта
Архитектура је поприште старог и новог
Тако се обично у свести неупућеног, као главног попришта ових догађаја одражава тај вечити сукоб. Поприште је некад право бојиште, понекад мучилиште или губилиште, а најчешће ђубриште из кога земља вуче сокове. Архитектура је карактеристично поприште које ћу да обрадим.
Ликовни начин мишљења архитеката
И поред велике љубави за ново и старо, овај проблем за архитекге предстаља страх од неизвесног, јер начин архитектонског мишљења тражи да се проблем ликовног координише и сагледава у простору. Тако мисле архитекти чија конструкција мишљења јесте класична нацртно-геометријска и за које поље друштвених наука, језика, права, историје и можда чак и философије, значи мрачно поље. Ништа за то; због тога ћу покушати да ова поља дефинишем и програмујем тако да се графички могу представити, као и математички и естетски ценити и прорачунавати. Тада ће моћи ови графикони да се лако упореде и надовежу са цртежима пројектовања и ставом архитектонског мишљења.
Историја у координатном систему
Архитекте су навикле да на координационом систему бележе дужине, ширине, силу, а у крајњим оквирима и снагу материјала. У овом случају ћемо на ординате бележити историју, што не треба упоређивати са временом и у динамици, као и комплексан скуп Т свих догађаја у извесном историјском периоду, од којих се у основи могу издвојити две уопштене компоненте: оне превазилазе јединицу овог периода: материјални остаци и остаци у развоју човечанства тренутно живих људи.
А архитектура
Прво обележавамо А, где углавном посматрамо архитектонске остатке.
Ж живот
Друго, обележавамо Ж, где углавном посматрамо развој живота и људи, односно њихово живо сећање и стечене навике.
А и Ж непрекидно опадају ерозијом (ентропијом) времена и теже потпуном исчезавању, а њнхова вредност увек почиње од једне измерљиве јединице мере. Ако ову вредност обележавамо са 1, опадање ће се вршити прогресијом 1б у којој је б неки број. Важно је напоменути да ова јединица 1 представља апсолутно истиниту меру која се не може фалсификовати, а која је изван нас – наслеђујемо је од старина. Ова мера не може да се усвоји, смањи или повећа. Ова мера ограничености јесте мера постојања и није мера конвенције. Она се мора узети као константа коју овде зовемо ИСТИНА.
Ф филозофија
Да ово упоредимо са класичним нацртногеометријским, архитектонским мерама које, мада су наслеђене, ипак могу да се промене и усвоје као слободна правна мера. Иако је било покушаја да се архитектонске мере и модули усвоје као једна стална и вечна мера, у томе се није успело. Сваки архитекта у свом пројектовању може да усвоји модул какав њему одговара.
Наслеђеним компонентама А и Ж супротставља се, међутим. по свом простирању трећа компонента, компонента човечијег духа.Обележимо је са Ф – филозофија. За разлику од А и Ж ова компонента није дивергентна по правилу и она се кроз историју распростире почев од нуле ка садашњости, равноправно у будућност и прошлост и једино она има апсолутну и слободну вредност, мада она мора да оперише са истином и мерама А и Ж, као својим операторима, који је доказују. Овај спрег затвара круг у обруч или точак. Са једне стране, имамо тачке непроменљиве константе истине А, Ж, као осовине поља у обручу – точку, у који удара спрег сила Ф, које увек доносе живо сазнање и схватање видика из садашњости по нашој слободној вољи и договору. На тај начин може доћи до покретања точка, или потирања сила и уништења.
И цео овај систем који сам изнео представља у ствари један Ф – филозофски снстем конвенције и договора. Међутим, то не значи да Ф нема својих апсолутних вредности. Ф се повинује законима рационалне науке, оно стоји на законима чистих идеја аксиоматике и логике, па се као Ф може узети неки од савремених система, утврђених конвенцијом. Ф је уопште идеја, филозофија, религија, која се у овом случају може графички представити и математички објаснити.
Историјски точак
Постојање оваквих система није, уосталом, нова ствар; одавно је познат израз ,,точак историје“ (Кармина бурана), једни су горе, а други доле и тако се смењују. Точак се креће, то је одавно утврђено, али је то тек Шпенглер представио спиралом и први пут покушао да пружи неку графичку синтезу правца кретања и окретања. Спирала може бити симболична за извор и увир, дакле једно кретање које се шири, али које увек има почетак и центар у једном месту. Спирала увек претпоставља један вечни центар, а тачка посматрања ове схеме из времена заустављена је у току. Значи да точак историје у једном претенциозном, грандиозном тренутку, треба да стане и да се само из те тачке сагледава повест. Наиме, потребно је нагласити да истина, која са тачке тока историје представља свету неприкосновеност, са становишта тренутка савремености јесте релативна и слободна, зависно од наше одлуке и воље: такође треба нагласити и то да једна истина не може зауставити ток историје, нити може бити њена осовина, јер њена апсолутна вредност временом опада сама по себи.
Точак историје може се донекле упоредити са грудвом снега која се котрља. У почетку мала грудвица се претвара у велику лопту, треба само приметити да се ова лопта креће, ма колико је сигурно да ће сав простор остати изван ње и да ће се једном отопити. Друго, због тога тренутак садашњости само у оквирима јединице ограничености може зауставити ток времена, али ће у том случају и сам дивергирати, као и свака тачка истине и А и Ж (без Ф). Због свега овога, спирала као идеологијане може се са успехом употребити као схема координатног система, што процес тока може довести до самоуништења. Стога су спиралу много адекватније употребили руски футуристи: они су времеплове представљали као спиралне машине, које увиру и извиру по потреби, па су спиралу употребљавали, не као тачку заустављања тока историје, већ као машину императора који може да бира тачку на ординати тока историје.
Вал Потопа
Следећи основни графички облик криве који би представљао синтезу праве и круга била би синусоида. Вал и талас одавно су узречица кад се говори о догађајима у историји и ова се крива свакако не може пренебрећи када се жели схватититокисторије. Приметићемо одмахдасинусоида својим таласањем осцилира позитивно и негагивно од ординате. Њено кретање уопште не зауставља околност што пролази негативно и позитивно; напротив, ове осцилације су услов њеног распростирања.
Посматрајући особине таласања и његово широко распростирање у основи свих физичких збивања на свету, можемо га пресликати и на догађаје у историји. Из овога можемо закључити да сила Ф покреће точак, да у колу точка повезујемо све вредности које чине истину. Међутим, сада је ова истина (која је апсолутна вредност) добила релативну вредност +1 и -1. Све тачке истине остају на линији тока историје на свом месту, али таласањем се врши кретање,штозначи да ми у градњи наше архитектуре не морамо применити све вредности истине, већ само оне које нам одговарају за наш покрет, или бар, не морамо поштовати баш све компоненте једне истине, само неке. Такође све истине без Ф губе своју вредност, њихова вредност 1б са Ф постаје опет 1/1, јер нема значаја у којој мери је б опало; оне центрифугалном силом бивају са Ф избачене на обруч точка.
Осовина
Међутим, у свим овим релативним вредностима морамо ипак имати макар једну потпуно аутентичну истину; она мора бити осовина точка, јер без те осовине сила Ф не би могла ла покрене крак точка. Али уколико би ових тачака било више, точак би се такоће приковао као дугме и не би могао да се окреће. Истина, известан број тачака може се толерисати, јер две тачке чине жиже елипсе, која такође може да се окреће, али ако број тих жижа-центара осовина буде неодређен, окретање неће бити јасно и дефинисано.
Разуме се да оваква графичка схема приказивања није још потпуна, а можда потпунију не би требало ни правити. Чињеница је и то да се могу направити и неки други системи, за неку другу потребу и начин гледања. Овом схемом и механизмом точка и осовине хтео сам да разјасним можда најчешћи начин гледања на историју, начин који мада није био цртан, био је описиван речима. Архитектонски начин мишљења, међутим, значи првенствено изразити ствар цртежом, односно пројекгом, мада то не значи да се речи искључују, као што не значи ни да они, чија је традиција у речима, неће можда прихватити овакву прегледну схему. Тешкоћа је у томе што би за израду једне овако потпуне схеме требало обрадити веома велики број података, што следи у блиској будућности, у ери кибернетике, а ово излагање било би први покушај да се овакви проблеми програмују.
Случај кад је објекат А потпуно сачуван
Понекадсе догоди да какав древни архитектонски објекат А остане кроз хиљаде година у потпуности сачуван. У савремености овај куриозитет је противприродни монструм, који као амерички аксолотл, не може сам да опстане у животу,него само у музеју.
Овакав објекат био би на нашој схеми само једна дебела тачка непокретне осовиие која се не би окретала, мада би поседовала 100% истине која би имала непроцењиву вредност, али ова вредност не би била непосредна и утицала би наЖ, на жнве људе да своје урођене навике обнове, па би они затим, „инспирисани“ овим светињама, градили на другом месту. Међутим, ако би направили чисту копију, само би добили лажног монструма, који није ни за музеј живог мртваца. Међутим, овај монструм би у крајњем случају могао да послужи као протеза, или учило за Ж. Основни разлог беживотности оваквих објеката лежи у томе што се ти објекти налазе на осовини, нема покрета и нема Ф.
Случај кад је објекат А потпуно уништен.
Из животне потребе окретања точка, ударац силе Ф може бити толики да са једне тачке гледања потпуно уништи објекат А. Тада се точак опет не може окретати јер губи своју осовину, своју неприкосновену истину. Таква културна револуција је веома опасна. У данашње време, под утицајем Волта Дизнија, многи имају осећање да правда и истина морају увек на крају да победе; међутим, ја бих се пре сложио са тим да је укупан количник истине увек једна средња константа, али само у неким случајевима А бива сачуван, па имамо примере да су комплетни народи и њихови споменици потпуно нестали са историјске позорнице. И у колико случајевами о томе немамо нипојма?
Случај све Ж уништено
Код А смо претпоставили да је само она уништена, људе под Ж треба одвојено посматрати. Дешава се да сва материјална култура буде потпуно уништена као после потопа, чак и у сећању, па народ подивља. Тада једино остаје нада да ће унутрашње човеково устројство у општим појмовима и под сличним условима опет довести до сличних облика. Дешава се опет да неки освајачи не униште потпуно народ који су победили и његове споменике, али униште Ж у том народу, униште његову целокупну традицију, па тада и сви сачувани споменици и дубоко сакривено наследство у генима морају чекати неодређено дуго на нека боља времена, када те снаге бар унеколико могу утицати на ток историје.
Случај кад недостаје Ф
Уколико неки народ уопште нема никакву философију, односно Ф, онда заједно са својом архитектуром постаје музејски експонат, иако је жив. Тај експонат се брзо квари и пропада, уколико га неко напреднији не надзире. Једино се Ф може повратно распростирати у будућност и прошлост и једино Ф може координисати ток у простору и времену. Ф је чист производ духа којег може да покрене и готово занемарљива трунка истине, али без обзира на количину истине, све ће бити гомила без Ф.
Комплетан механизам тока историје
3а ову замисао помоћи ће нам цргеж, али овако комплетна схема сада ће се теже представљати у равни; сада је морамо цртати и представљати у простору. Не треба да буни то што се понекад неки детаљ у једној равни не слаже са збирним цртежом у простору, јер пошто је све ово конвенција, ми за сваки случај бирамо најприкладнији цртеж који ће нам помоћи да спроведемо још неодређену мисао са одређене тачке гледишта. Када је реч о математици и геометрији, обично се сматра да је увек реч о веома прецизним и тачним подацима, међутим, ове гране оперишу и са приближним методима, почев од знака веће и мање, појма потребног и довољног, па је и на оваквим пољима, где је потребно обрадити веома бројне податке, овакав метод обавезан. Већ постоји и таква грана математике, која оперише са бројевима толико великим, да се ничим не могу изразити.
Приликом сукоба новог и старог, ја бих овде увео и један нов, приближан метод. Подаци уопштено представљени на схеми, процењују се по лепоти цртежа, истина не по лепоти изворног ликовног, графике цртежа, него по лепоти ауторства ликовног програмирања ове графике. У овоме се морају заступати известан слободан став и оцене, као на пример; графика је јасна и лепа, али замршена, ружна. Међутим, у процени ових вредности не морамо напрезати мозак и макар летимично покренути у сећању баласт безбројних података, како бисмо дошли до извесног закључка, него је довољно да процењујемо програмовану графику, која је опет резиме свих података. Развој савремене ликовне уметности утицао је толико да у овоме већ постоје изграђени критеријуми. Идеалан случај функционисања сила спрега и точка историје је опис појединих елемената.
Осовина
Осовина се може узети као тачка, или као оса. Оса се може замислити и као вијак, шраф. Оса може представљати и А и Ж, па иако је она истина, ипак окретањем, шрафљењем на вијку тока времена, опада у својој вредности. С једне стране гледано, аутентичније је да ови остаци буду што већи, али са друге стране, уколико се та величина не може дефинисати као једна, две, или одређен број тачака, ипак се може јасно замислити да је овај остатак осовина; међутим, уколико ових тачака буде више, веома је компликовано и замршено замислити овакву осовину. Код осовине се тражи квалитет, а аутентичност маса је само баласт. Најпогоднији пример за ово била је Мухамедова длака. У савременом свету, за зидање храма космонаута био би довољан и један грам материјала донетог са Месеца. исто као што је у Ћаби, у Меки довољан камен метеорита. Може се замислити да нема осовине и да имамо котрљајући лежај, тада је довољно да се поседује рецимо Света 3емља, и по њој ће се точак историје лако котрљати.
За архитектонски објекат је неопходно да осовина буде ,,in situ“. Код потпуно уништеног А, може се А реконструисати и на основу Ж, као што је рецимо исконска потреба седења и гледања на исток, или гледања у ватру.
Точак
Точак можe бити састављен од различитог материјала, оригиналног А и Ж, међутим сви ови елементи врте се на основу потпуне конструкције Ф на точку. Тако и делови готово потпуно уништеног А бивају центрифугалном силом избачени на обруч и дају утисак као да су потпуно нови и рестаурисани. Срећа је у томе што једно А, које у идеалном случају опада по погресији 1/n, а n практично никад не бива бесконачно, па 1/n не досеже до нуле. Тако се и извесни лабораторијски налази могу реконструисати и у томе се користе најновија достигнућа савремене археологије, која долази до резултата готово криминолошким путем. Тако реконструисан објекат може имати и већу вредност, мада можда измењену, него ли као оригиналан сачуван ,,in situ“, јер је уздигнут на ниво вишег постоља конструкције Ф, а изнутра обновљен чврсти материјал заменио је стари и трошан.
Пример за ово био би један антички капител. У то класично доба инспирисало се преисторијским остацима у Ж. Од дрвеног стуба који је набијен у земљу и који се у капителу расцветао од набијања, а затим и проклијао, створио се класичан антички капител од скупоценог мермера који нема више ни трунке оригиналног материјала од дрвених стубова, јер су се они распали одавно, ко зна где.
Окретање точка
Ако нема окретања точка, онда цео точак постаје А. Ово кретање је релативно и постаје једино за време стварања и размишљања дела под дејством Ф. Међутим, заустављање точка и његово претварање у А, умногоме зависи од Ж. Уколико објекат има стално савремену животну функцију, ако у њему стално живимо и ако разумемо тај живот, покретаће се стално капацитети Ф. а ми ћемо о том објекту морати и да мислимо, што значи да ће се точак окретати. Ми можемо посматрати било које А и можемо га помоћу Ф разумети, a у нама ће се точак окретати. Међутим, без Ж, живота функције животне потребе, точак је мртав и интересантан за музеј. Да би точак био што покретнији мора се успоставити одређена равнотежа између масе у обручу и стабилности осовине. Упоређујући дате елементе са елементима точка, потребно је да се стекне утисак како су они у таквом односу да се могу покренути и окретати. Разумљиво једа је ово један потпуно апроксимативан метод и да се његов крајњи одређен рационални резултат заснива углавном на правилној процени овог програмовања, које у развоју савремене технике није могуће спровести другачије, осим на основу осећања. Овај метод би у овом тренутку користио више нама самима као каква мнемотехника, која за памћење користи неки кључ који се памти, а искључује памћење саме ствари.
Услови за покретање точка
Уколико би сви елементи у обручу били истакнути и видљиви и у поређењу са синусоидом, уколико би сви били горе и + позитивни, не би било баланса ни лабилне равнотеже за окретање. Значи да се један точак не може окретати, ако нема и негативних елемената и ако није у латентној равнотежи око осовине, јер сила Ф је позитивна само ако је подстрекач, а ако је силовита, може бити да се точак не покрене, већ да пукне осовина. Због света овога, не само да није ннкада могућно, него није ни потребно да се користе сви расположиви елементи, већ једне треба истаћи и супротставити другима. Овде није реч о елементима истине него њеним реконструкцијама, копијама, итд. Сликовитo говоримо о моди, која без неке стварне потребе увек мења форму, само зато да би је мењала. Међутим, промене у моди треба разликовати од културне револуције и прскања осовине, која доводи до тоталног уништења. На моду не треба гледати са дивљењем, она је симпатична.
Сукоб старог и новог
Ниједна друга грана науке, уметности и технике ннје толико оптерећена остацима старине као архитектура. Стари аутомобил лако бацамо на отпад, а старом архитектуром и читавим градовима готово да је закрчен цео наш слободан простор и ми се, хтели то или не, у њега морамо да уклапамо. Не постоји до данас некакво мерило о овим поступцима, поготово ако се ради о неком, за архитектуру и мишљење архитеката, прилагодљивом начину. Почев од неких исконских појмова, као што су Вал Потопа и Точак историје, који су богато репрезентовани у уметничком стваралаштву, митологији и религији кроз векове. Прикључивши се валу савремених открића и кибернетике, покушао сам да дам један прост, нацртано-геометријски, натурални, симболички систем. Овај систем нам као нека мнемотехника омогућава да графички сврставамо многобројне историјске податке и да их затим, као неку слику процењујемо по лепоти, или по некој математичкој логици. Усвајање овог система као методе и као терминологије омогућило би да се разни разбацани ставови и схватања могу да упоређују, што би можда коначно довело до тога да се бар донекле дође до неке позитивне науке, како би могло да се дејствује на овом сектору. То значи да би, рецимо, приликом реконструкције неког старог града знали шта смемо да рушимо, а шта не, шта може и како да се преправља. Најважније је то што би се знало какво искуство може да се црпи из прошлости, за понашање у садашњости и у програмовању будућности. До данас се овом проблему прилазило ако не стихијски, онда, у најбољем случају, светлошћу чистога духа, легендама, откровењем, веровањем, слободним смислом за уметност. Не треба ипак схватити да би се системом који овде предлажем, ови феномени искључили и заменили неким потпуно рационалним, напротив, овим би требало само да се помогне овом неухватљивом дару и да му се представе бројни чиниоци на прегледни увид, који ће у блиској будућности бити обрађени компјутерима.
Резиме, кратак опис система точка историје
Ово би била нека натурализована нацртна геометрија – симболистика. Ординате на које се наносе елементи су Осовина и Точак. Ови елементи не подлежу само законима идеализоване логике, геометрије и математике, већ и практичним занатским условима окретања једног обичног колског точка на друму. Точак се окреће или по Светом Тлу или око Осовине. Тло и Осовина су Истине које се не могу заменити или фалсификовати, но ови Трагови историје нису живи већ мртви, ако се око њих, као око Осовине не окреће Точак. Точак историје има две основне врсте Паока, просторних ордината које разапињу Обруч. То су остаци Архитектуре и остаци навика у животу које бележимо са А и Ж.
А и Ж су лежишта Осовине, а разапињу обруч који се окреће тако да се на обручу смењују вредности од +1 до —1. Ове вредности се самоизабирају и смењују по правилу моде, док се вредности у осовини не могу бирати и замењивати. Целокупан овај процес води сила човечијег духа – философије Ф која покреће живот и архитектуру точка, илигапромашује и уништава, што се може представити и тумачити банализовањем просте механике, просте машине точка и сила. Тако сваки случај код окретања обичног точка – његово заустављање, пуцање осовине итд, симболизује један конкретан историјски случај. Пошто је ова симболика готово класична, начин оваквог поимања дубоко је укорењен у многим традицијама, па овакво представљање не би требало да наилази на неразумевање.