Друштво за обнову и оживљавање манастира Светих Арханђела код Призрена, Сретење, 1992.
Предраг Ристић, Архитекта
Друштво за обнову манастира има, пре свега, за циљ духовну обнову, а културна обнова је у другом плану. Пре свега, обнова треба да буде живо-животна. Живо и духовно увек треба да преовлађује оно културно, но са тиме се никако не мисли да би духовно требало да потискује и сузбија ,,културно”. Напротив, духовно ставља под окриље културно, јер културно произилази из култа, те према томе културно добија свој корен на овде аутентичном тлу и постаје живо.
Дилеме нема, боље жив манастир, него мртав музеј. То је и у складу са тестаментом оца Јустина, на коме је у глуво доба лежала црква. Друштво сматра да ће скоро сви манастири и црквена земља бити враћени цркви у власништво, односно домаћинство. Заједно са целом нашом економијом и наша култура је у кризи и превирању. У том смислу, као што и привреда не може да се преправи, већ мора из основа да се реконструише, тако и наше културне институције морају да се потпуно укину и на другој основи реконструишу. За то би изнео два довољна разлога: наши заводи за заштиту споменика културе послују шест пута скупље него што је то светски стандард, а о моралу и ,,стручности“, за пример служи подухват који је извршио Завод и његови Аутори професори универзитета Зоран Петровић и Серафим Николић, на градњи посебне измишљотине Призренске лиге која је комлетно изграђена и богато плаћена. Неприродно је такође дати дете маћехи ако има живу мајку, тако и манастир треба да гради и обнавља црква, а не Завод, јер само Црква може да у манастир унесе оно што је духовно. Као што Призренска лига има у себи уграђену паклену машину наших душмана, тако и сви досадашњи заводи имају уграђену атеистичку паклену машину, која има за циљ да црква одумре као реликт прошлости, изложен у неком музеју.
Доказ да такав дух постоји је решење које предлаже Завод, по коме се предвиђа да археолошка ископавања треба да трају по предложеном програму 5 година, што је сасвим егзактно и на шта се не претпоставља никаква примедба, јер за разлику од новокомпоноване Призренске лиге, Свети Арханђели морају да се оснивају на истини. Други, пак, део који предлаже Завод, због свега образложеног не може да се прихвати, јер он предвиђа да се, поред постојећег локалитета, изгради управна музејска зграда, која на том месту никада није била, а узгред би био изграђен у оквиру зграде и неки нови манастир са свега неколико калуђера. Јасно је да се ово ради под оправдањем да је у питању ,,научно” сакривена идеја о мртвом манастиру, као неком конзервисаном препарату у музеју, поред живог српског народа, са живом и истом вековном Српском црквом, као што је то постављено у тестаменту оца Јустина.
Постоји велика опасност да се настави са оваквим ставом – да се темељи само конзервишу, равноправно са неким темељима ранијих културних слојева. То не може да се прихвати, јер ти народи и те културе немају живих наследника. Другачије се реконструише споменик Илира иди Гепида, него живог српског народа који живи суштински још потпуно исту културу и коме је то животна и насушна потреба.
Републичка комисија за Свете Арханђеле је пребацила значајна средства непосредно на Завод. На свом редовном састанку Друштво је изразило протест, на челу са проф. др Слободаном Ненадовићем што је Друштво заобиђено, иако постоји већ две године и редовно је регистровано, а ауторски је покренуло акцију за обнову. У том смислу, инцијатор Друштва прилаже једно самостално ауторско решење на јавну расправу и оцену (интервенције просторног плана нису овим обухваћени).
Општи ставови
Општа кретања у свету су, из саопштења на духовној академији оца Јустива у Паризу, да број верника у народу опада, док са друге стране број калуђера и манастира расте, иако се ради о католичкој средини. Чак су бројни примери да су читави католички манастири из Шпаније, Француске Белгије и Ирске, прешли у православну веру и постали својеврсни институти који веома доприносе не само савременој духовности већ и култури и науци. При томе не треба да се заборави да се ти манастири самофинансирају, па чак финансирају и акције ван манастира.
Претпоставља се да ће у најскорије време сва земља бити враћена цркви, па ће и Свети Арханђели бити моћна својеврсна институција, способна да се сама издржава, али и да дејствује ван своје лавре.
Према овоме, поставља се као основни и први задатак Друштва оживљавање тј. насељавање манастира монасима. У протестантској пракси врло је важан новац – инвестиције од чега почиње дело. У православној пракси врло је важан домаћин. У манастиру домаћин је манастирско братство, оно већ постоји и треба му омогућити да стане на своје тло, што пре, одмах и оданде почети. Тако ће радови бити најмање 6 пута економичнији, биће чувани и убудуће неће захтевати средства од народа, а служиће народу. У томе нема ничега експерименталног, све што је у манастиру, проверено је вековима и потврђује се у свим земљама које нису живеле под комунистичким терором.
Одмах дефинитивно тврдити како су изгледали конаци није могуће апсолутно тачно претпоставити. Поред тог,а потпуна аутентичва реконструкција је дуготрајна и скупа. Овде предложено решење није сушта фантазија, она се заснива на неким општим претпоставкама и понеком тачном детаљу, али у основи је привремено решење, зидано од најефтинијих материјала, са трајношћу од 20 година, после чега треба да се уклони. Двадесет година је рок за које време треба да се догоди права реконструкција. Већ за неколико година ова привремена реконструкција треба да се исплати. Толико ће коштати боравак стручњака у хотелима у Призрену и њихов свакодневни превоз на локалитет.
Поред тога, зидање цркве и манастира је део Литургије, живети манастирским животом гарантује да ће и реконструкција да се догоди чудом у истом духу и ту се указује на неминовност верско литургијског приступа. Свакоденевно када глумац игра неку улогу, мора у њу да се уживи и ван сцене прави глумац је личност коју игра. Зато научник који ради на истраживању и реконструкцији мора да буде или верник Србин, православне вере, или било који други грађанин света који може да се у то удуби и са тим поистовети. Становање у хотелу, а не у манастирском конаку, теже је и скупље и са мање гаранција да се може проникнути у ону основну тајну. Најдраже је што може да се деси неком истраживачу да чудом открије нешто ново. Прича о томе да су нека епохална открића настала случајно је банализовање тог чуда. Као што нико не може да добије на лутрији, а да не купи срећку, тако човек не може да доживи чудо, ако није присутан на лицу места, ако не живи догађај, ако не учини подвиг. Живети у хотелу није никакав подвиг, јер откопавања на тлу не значе ништа ако сам човек себе не прекопа, ако не живи свој сопствени опит. То је по оцу Јустину православље. Истраживач треба да бди даноноћно бденије, или како се то раније говорило -бљуденије- иначе не може да буде деспот (на грчком), односно домаћин. Ово што се предлаже уместо хотела и ноћне страже, администрације, управне зграде-музеја је предложено решење.
Небојша кула
У нашем народу свака тврђава има кулу која се зове Небојша. То је народно предање и оно не мора да буде историјски тачно. На београдској тврђави кула Небојша селила се кроз векове као име са куле на кулу. Такође, студент архитектуре Небојша Гаџић у свом обимном раду на пројекту обнове Светих Арханђела осетио је стратешко место где би могла да буде браник кула манастира, вероватно зато што је родом 3 км далеко. Могло би се рећи да је он аутор ове куле, и да се по њему зове кула Небојша. Овај свој пројекат излагао је у Београду, у двору краља Петра, на слави Друштва.
Међутим, кључ за решење где би могде да буду куле небојше лежи у зубцима пиластра. На самом углу могу да се уоче два правилна правоугаоника са приближним пропорцијама 3/4/5. Иако су ови правоугаоници утопљепи у брод који се на окуци Бистрице закривљује ова два једнака правоугаоника су једнаке величине и пропорција, па може да се претпостави да они искачу својом висином од брода лавре, а што доказује поруб пиластра на угловима. Положај ових небојши је стратешки и налази се на осовинама прилазног и одлазног пута, као и на цео докалитет и узбрдо на Вишеград. Сви манастири као наш Хиландар имали су браник кулу пирг, па може да се претпостави да су их и Арханђели имали. Браник куле би биле функционалне, као користан објекат, у условима постојеће несигурности. Нишга не вреде археолошка ископавања, ако се не бране непрекидно 24 часа преко целе године од наших очигледних непријатеља свих врста. Неодговорно је инвестирање у било каква археолошка ископавања без сигурног обезбеђења. За пример служи како су страдале ископине професора Грујића у лапидаријуму у Скопљу.
Небојша – браник кула у Светима Арханђелима
Предложено решење никако се не претпоставља као тачно и вечно. Оно је привремено и то ће бити јасно исказано бојом и материјалом. Овде је врло важно да објекат буде функционалан, јефтин и добро изолован и да не загађује средину.
Као трајно, за сада се може дозидати само оно што је у сваком случају несумњиво, а што је и делимично сачувано до 7-8 метара висине. Оданде почиње зидање сипорексом у кречном малтеру, тако да се цео, једном употребљен материјал, може поново да презида. Од сипорекса постоје и лаке међуспратне конструкције распона 8 метара, углови ће бити ојачани бетоном и кроз њих ће бити спроведене инсталације. Струје и воде има готово на самом локалитету, док ће канализација морати да се спроведе у контејнер и да се односи.
Програм куле Небојше
Приземље: под реконструисаним сводовима биће пријем гостију и посдужење гостију, или за разврставање ископаног материјала У овом холу биће реконструисано огњиште и степениште за спратове. Први спрат – дворана са аркадама, општежитије, атеље истраживача са мушким и женским мокрим чвором, други спрат – трапезарија са кухињом и салоном, односно капелом јер би зидање и најмањег пораклиса значило да је објект трајан. У трапезарији је и велика трапеза (трпеза), клупа по манастирским правилима, 3.4. и по потреби 5. спрат – келије конака (по потреби су могућа два основна типа: келија 3/2, само са умиваоником и дупла келија, са спаваћим делом и туш купатилом и простором за рад.
Сви ови спратови биће окречени бело и споља и изнутра. Кров је на четири воде са настрешницом, кровни покривач је ручна ћерамида израђена у Прову на Сави. У Небојши на конаку може стално да борави између 15 до 27 монаха, или истраживача са савременим комфором. Ако број треба да се повећа, онда би се изградила и друга суседна кула.
Магацин би био са западне стране Небојше, између зидина где би уз Небојшу био прислоњен и контејнер за фекалије који би се односио. Магацин би био простран па не би требало да се закрчује манастирска порта, затварао би се високом дрвеном капијом, а зидови би се подигли до висине да се преко њих не може видети.
На овај начин, када се буду извели ови радови који могу да трају и мање од три месеца биће обезбеђен стални смештај и заштита, па радови на реконструкцији могу да трају колико је потребно са најмање ризика. Укупна корисна површина је до 500 м2 х 300 до 500 ДМ.
Редослед градње капиталних објеката
Градња мале цркве Светог Николе, а поготово матичне, велике цркве Светих Арханђела, треба да траје веома дуго (Свети Никола 3 године). Зато се предлаже следећи редослед градње:
1. Трапезарија, зато што нема клесарских делова и зато што је најпространија (304 м2), те би у њој могао да се одржава општи програм. Поред тога у трапезарији су се догодили најзначајнији догађаји српске државности, а археолошка ископавања испод пода су завршена и постављен је под, те би градња била најекономичнија и трајала би највише једну сезону.
2. Улазна капија и звоник, да би долина Бистрице зазвонила.
3. Црква Светог Николе,
4. Матичпа црква Светих Арханђела
5. Конаци и економија
6. Вишеград после свих археолошких испитивања