Душан Илић: Да ли је Македонија била део Српске цркве пре 1920? – Стање ствари (stanjestvari.com) Остаје отворено питање патријарху Порфирију да ли су Срби икада живели у Македонији, остављали трагове, градили цркве и манастире и проливали своју крв и остављали кости у њој Недавно је Његова светост патријарх српски Порфирије био у званичној посети Москви. Приликом разговора са патријархом руским…

Овај рад, за разлику од других студија случаја у овом зборнику, насловљен је нешто другачије. Наиме, истраживање страних фактора на формирање, односно преобликовање националног идентитета у Македонији, не обухвата искључиво простор савремене Републике Северне Македоније. Основни разлог за коришћење географске, а не државно-политичке одреднице у наслову, лежи у чињеници да је сама употреба термина Македонија идентитетски проблематична, али и историјски…

Територија данашње Републике Северне Македоније представља једну од исконских српских области, која са другим деловима Старе Србије представља колевку српске државности, духовности и писмености на Балканском полуострву. Стога је и логично што српски народ на том  подручју има вишевековни, сада већ и вишемиленијумски континуитет  постојања. Током читавог средњовековног периода, Срби су чинили  доминантно становништво ове области, што и не чуди,…

Овај рад има за циљ да расветли животопис једног од најпознатијих и  најславнијих војвода који су учествовали у српској четничкој акцији у Старој Србији и  Македонији на самом почетку ХХ века. Имајући у виду недостатак стручних и научних  радова који би покривали деловање конкретних личности српске четничке акције на  Југу, овај чланак би требало да покаже допринос једног од најзнаменитијих…

1. УВОД Већина аутора корен институције народног представништва, као и настанак представничког тела у Србији везује за период обнове српске државаности тј. епоху Првог српског устанка, при чему се, неоправдано и неправедно, занемарује значај првих облика колективног одлучивања из много ранијег, средњовековног периода наше историје. Наиме, народно представништво има своје корене још у средњовековним српским државама, од којих су најдубљи…

Лазо М. Костић представља једног од највећих српских и југословенских правника и статистичара. Иако је своје високошколско образовање започео на Богословском факултету, након две године студија прелази на Правни факултет Универзитета у Београду који убрзо завршава. Поред права, завршио је и економско-социолошке студије, на којима је докторирао у Франкфурту. Као професор и предавач радио је на два правна факултета, у…