Пеђа Ристић, архитекта
Када граде кућу, људи почињу да је граде од темеља. То је чврста кућа на овоземаљском тлу. Међутим, ма колико била чврста, она ће се свакако једног дана срушити, можда и пре него што прође један људски век. Архитектима који пројектују куће за обичне људе у којима треба да станују, да људи имају кров над главом, стално постављају један наиван и немогућ захтев, немогућ чак и у овом савременом веку: „Дај ми арматуру за темеље, а пројекат уради кад стигнеш, јер нашао сам јефтине мајсторе, ако не ударим темеље своје куће одмах, нећу је никад саградити“.
Нема архитекте који се у баналној пракси, такорећи свакодневно, не сусреће са овим популарним и широко распрострањеним апсурдом. Природа пројектовања ултимативно захтева: да се прво сагледа шта се хоће, да се свуче небо и земља, односно ситуација, услови и грађевински урбанистички захтеви, па се затим пројектује габарит, односно кров, изгледи, распоред просторија и тек на крају, када је цео пројекат свеобухватно, потпуно завршен и прецизно нацртан, тек онда може статичар (а не архитекта) врло брзо да прорачуна арматуру за темеље. Такав савет ће дати и свака савремена фирма за „consalting“ у свету. То је непризнато правило и када се зида обична зграда, а што лаици, обични људи никако не могу да схвате. Пројекат онога што је изнад, за њих је само цртеж, који може помало да се одмах скицира, иако је у ствари та скица 90% посла и стваралачког напора у изради пројекта.
А шта тек бива када се пројектује црква? И ту ктитори одмах траже да се прво пројектују темељи и крајугаони камен, иако се ту ради не о кући, подложној обрушавању и застаревању, већ о вечној кући Живога Бога. Покојни професор Александар Дероко је, када нас је подучавао како се пројектује црква, показивао: „прво се опише круг, па затим..“.
Свети Максим исповедник је говорио: „Омега предходи Алфи“. Круг чини куполу на крову тела брода цркве који представља тело Васкрслог Христа. Ми морамо следити пут Истине да је Христ Сведржитељ „Пут, Истина и Живот, Алфа и Омега“, да је Христос Васкрсао, пут од Омеге. Такву корабљу никаква бура не може да потопи.
У Житомислићу су нам остали неки, не само рушени, већ и више пута преправљани темељи, дакле остала је нека разваљена непоуздана и недововољно испитана Алфа. Међутим, остала нам је једна скица, односно модел са куполом, коју у руци држи ктитор Милисав. Подсетимо даје скица 90% пројекта. Ми смо прихватили да је то она почетна скица и оно Омега. Печат дара Духа Светога онога што треба да нам падне са неба. Света Икона нам се не намеће, него нам служи као мукотрпни пут до Истине која ће се, као што се показало на крају, лако уклопити у крхке трагове обрушених темеља.
На жалост. овакав начин поступања у оживљавању „светиња верника“, није прихваћен од атеистичког Завода за заштиту споменика културе, на обнови „културних споменика“.