Манастир Високи Дечани
Манастир Високи Дечани је српски средњевековни манастир, задужбина краља Стефана Дечанског и цара Стефана Душана. Налази се у једној удолини, поред речице Дечанска Бистрица, југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетије.
Племенито једноставан, складних пропорција, овај манастир представља највећи српски средњевековни споменик културе од изузетног значаја и део је светске културне баштине УНЕСКО.
Манастир је посвећен Вазнесењу Господњем – Спасовдану, а градња је трајала од 1326 – 1335. године. У оснивачкој повељи за цркву Христа Пантократора у Дечанима, коју је издао краљ Стефан Дечански, Свети Сава је одабрао и обележио да подигне Божји храм, али није стигао да то уради. После смрти краља Стефана, његово дело наставио је син Стефан Душан и окончао градњу Дечана. У манастиру се налази конак, кога је 1836. године подигао Кнез Милош Обреновић.
Дечанска црква Христа Пантократора, у којој почивају мошти Светог Краља Стефана Дечанског и Свете Јелене Дечанске, спада међу највеће грађевине средњевековне Србије. Црква је грађена од мермерних квадара у две боје. По својој градитељској сложености црква представља складно прожимање елемената западног (романике и готике) и источног (византијског) стила са већ постојећим традицијама српске уметности. Сликање дечанског храма трајало је од завршетка градње 1335. године до 1350. године, као рад неколико група најбољих сликара Душановог царствa. По броју ликова, сцена и укупној осликаној површини, дечанске фреске предњаче у српском сликарству средњег века.
Манастир Високи Дечани
Манастир Високи Дечани је српски средњевековни манастир, задужбина краља Стефана Дечанског и цара Стефана Душана. Налази се у једној удолини, поред речице Дечанска Бистрица, југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетије.
Племенито једноставан, складних пропорција, овај манастир представља највећи српски средњевековни споменик културе од изузетног значаја и део је светске културне баштине УНЕСКО.
Манастир је посвећен Вазнесењу Господњем – Спасовдану, а градња је трајала од 1326 – 1335. године. У оснивачкој повељи за цркву Христа Пантократора у Дечанима, коју је издао краљ Стефан Дечански, Свети Сава је одабрао и обележио да подигне Божји храм, али није стигао да то уради. После смрти краља Стефана, његово дело наставио је син Стефан Душан и окончао градњу Дечана. У манастиру се налази конак, кога је 1836. године подигао Кнез Милош Обреновић.
Дечанска црква Христа Пантократора, у којој почивају мошти Светог Краља Стефана Дечанског и Свете Јелене Дечанске, спада међу највеће грађевине средњевековне Србије. Црква је грађена од мермерних квадара у две боје. По својој градитељској сложености црква представља складно прожимање елемената западног (романике и готике) и источног (византијског) стила са већ постојећим традицијама српске уметности. Сликање дечанског храма трајало је од завршетка градње 1335. године до 1350. године, као рад неколико група најбољих сликара Душановог царствa. По броју ликова, сцена и укупној осликаној површини, дечанске фреске предњаче у српском сликарству средњег века.