Манастир Бањска
Манастир Бањска се налази у близини речице Бањска, десне притоке Ибра, у подножју планине Рогозна на Косову и Метохији. Саграђен је до краја 1316. године, као задужбина српског краља Стефана Уроша II Милутина. Црква Светог Архиђакона Стефана у манастиру је изграђена на месту старијег, порушеног храма, при којем је у другој половини 13. века, за време Милутиновог оца, краља Уроша I, било седиште Бањске епископије.
Према средњевековним изворима и народној традицији, Бањска је била на гласу као један од најлепших српских манастира. Израђена је у рашкој градитељској концепцији, српско – византијском стилу. Црква је била обложена блоковима руменог, плавог и белог мермера, а основа храма је у облику једнобродне грађевине, са централном куполом у оси наоса и певничких простора. На источној страни завршена је полукружном апсидом и двема мањим за потребе проскомидије. Уз северни и јужни зид наоса, осим певница, саграђене су капеле, тако да у целини основа цркве делује као тробродна грађевина. Црква је имала два портала, главни са западне стране и споредни са северне, у склопу зида певнице. У комплексу Манастира Бањска сачувани су и остаци некада репрезентативне трпезарије, као и трагови главног улаза са високим пиргом.
Када се краљ Милутин 1321. године упокојио у свом двору у Неродимљу и архиепископ Данило пренео његово тело у Бањску, црква је великог задужбинара дочекала у пуном сјају своје импозантне архитектуре. У Бањској је касније сахрањена и краљица Теодора, супруга Стефана Дечанског и мајка цара Душана.
Манастир Бањска је 520 година провео у рушевинама. Манастирско злато и драгоцености, па чак и тесани камен са цркве и манастирског насеља су растурени и разнети. Даровна повеља краља Милутина Манастиру Бањска вековима је била у туђим рукама, док су мошти краља Милутина у туђој земљи, далеко од његове задужбине. После Косовске битке 1389. године, његово тело је пренето у Трепчу, а потом 1460. године у бугарски град Софију, где се и данас налази у Цркви Свете Недеље.
Црква је први пут конзервирана 1939. године и други пут 1990. године, када је учињена делимична реконструкција. У јулу 2005. године, у манастиру је обновљен духовни живот.
Манастир Бањска представља културно добро, као споменик културе од изузетног значаја.
Манастир Бањска
Манастир Бањска се налази у близини речице Бањска, десне притоке Ибра, у подножју планине Рогозна на Косову и Метохији. Саграђен је до краја 1316. године, као задужбина српског краља Стефана Уроша II Милутина. Црква Светог Архиђакона Стефана у манастиру је изграђена на месту старијег, порушеног храма, при којем је у другој половини 13. века, за време Милутиновог оца, краља Уроша I, било седиште Бањске епископије.
Према средњевековним изворима и народној традицији, Бањска је била на гласу као један од најлепших српских манастира. Израђена је у рашкој градитељској концепцији, српско – византијском стилу. Црква је била обложена блоковима руменог, плавог и белог мермера, а основа храма је у облику једнобродне грађевине, са централном куполом у оси наоса и певничких простора. На источној страни завршена је полукружном апсидом и двема мањим за потребе проскомидије. Уз северни и јужни зид наоса, осим певница, саграђене су капеле, тако да у целини основа цркве делује као тробродна грађевина. Црква је имала два портала, главни са западне стране и споредни са северне, у склопу зида певнице. У комплексу Манастира Бањска сачувани су и остаци некада репрезентативне трпезарије, као и трагови главног улаза са високим пиргом.
Када се краљ Милутин 1321. године упокојио у свом двору у Неродимљу и архиепископ Данило пренео његово тело у Бањску, црква је великог задужбинара дочекала у пуном сјају своје импозантне архитектуре. У Бањској је касније сахрањена и краљица Теодора, супруга Стефана Дечанског и мајка цара Душана.
Манастир Бањска је 520 година провео у рушевинама. Манастирско злато и драгоцености, па чак и тесани камен са цркве и манастирског насеља су растурени и разнети. Даровна повеља краља Милутина Манастиру Бањска вековима је била у туђим рукама, док су мошти краља Милутина у туђој земљи, далеко од његове задужбине. После Косовске битке 1389. године, његово тело је пренето у Трепчу, а потом 1460. године у бугарски град Софију, где се и данас налази у Цркви Свете Недеље.
Црква је први пут конзервирана 1939. године и други пут 1990. године, када је учињена делимична реконструкција. У јулу 2005. године, у манастиру је обновљен духовни живот.
Манастир Бањска представља културно добро, као споменик културе од изузетног значаја.