Манастир Жича
У долини река Ибра и Рашке, недалеко од града Краљева, налази се Манастир Жича, основан са намером да буде седиште српске цркве, једнако удаљен од византијског Цариграда и латинског Рима, где ће се крунисати краљеви и постављати архиепископи Српске православне цркве. Биографи Светог Саве, Доментијан и Теодосије, бележе да је грађење Спасовог дома започео Стефан Немањић, још као велики жупан, у доба када је његов млађи брат Сава био старешина Студенице, око 1206. године.
Након стицања црквене самосталности 1219. године, у Жичи је смештено седиште аутокефалне српске архиепископије. На славу манастира Спасовдан 1221. године, у Жичи је Свети Сава сазвао црквено народни сабор и крунисао свог брата Стефана по православном обичају, рукоположио епископе, своје ученике, светогорске монахе, и изговорио своју чувену беседу о правој вери православној. На овом месту је крунисано седам српских краљева из династије Немањића.
Велика манастирска црква, посвећена Вазнесењу Господњем, припада рашкој градитељској школи. Црква Светог Спаса је једнобродна грађевина, монументалних димензија за своје доба, са олтарским простором усмереним према североистоку и са пространом припратом са пиргом на југозападној страни. Основа цркве има облик слободног крста. На западној страни је пространи нартекс, са крстастим ребрастим сводовима, а на улазу се налази висока кула. Фасада је обојена у црвено, као манастири на Светој Гори.
Жича је више пута страдала и обнављана у својој историји. У манастирском комплексу изграђен је епископски двор, народна трпезарија и нова црква, посвећена Светом Сави. У свом горњем делу, улазна кула је претворена у црквицу, посвећену Рођењу Светог Јована Крститеља, чиме је манастир добио још један олтар. У главном дворишту, лево од улаза са источне стране, направљена је ниска ограда са капелицом на средини, са урезаних сто шајкача у камену, које представљају споменик српској војсци и ратницима који су положили своје животе у минулим ратовима. Године 1937. освећена је и црква, подигнута на монашком гробљу, посвећена Успењу Мајке Божје.
Манастир Жича је споменик културе од изузетног значаја и налази се под заштитом Републике Србије.
Манастир Жича
У долини река Ибра и Рашке, недалеко од града Краљева, налази се Манастир Жича, основан са намером да буде седиште српске цркве, једнако удаљен од византијског Цариграда и латинског Рима, где ће се крунисати краљеви и постављати архиепископи Српске православне цркве. Биографи Светог Саве, Доментијан и Теодосије, бележе да је грађење Спасовог дома започео Стефан Немањић, још као велики жупан, у доба када је његов млађи брат Сава био старешина Студенице, око 1206. године.
Након стицања црквене самосталности 1219. године, у Жичи је смештено седиште аутокефалне српске архиепископије. На славу манастира Спасовдан 1221. године, у Жичи је Свети Сава сазвао црквено народни сабор и крунисао свог брата Стефана по православном обичају, рукоположио епископе, своје ученике, светогорске монахе, и изговорио своју чувену беседу о правој вери православној. На овом месту је крунисано седам српских краљева из династије Немањића.
Велика манастирска црква, посвећена Вазнесењу Господњем, припада рашкој градитељској школи. Црква Светог Спаса је једнобродна грађевина, монументалних димензија за своје доба, са олтарским простором усмереним према североистоку и са пространом припратом са пиргом на југозападној страни. Основа цркве има облик слободног крста. На западној страни је пространи нартекс, са крстастим ребрастим сводовима, а на улазу се налази висока кула. Фасада је обојена у црвено, као манастири на Светој Гори.
Жича је више пута страдала и обнављана у својој историји. У манастирском комплексу изграђен је епископски двор, народна трпезарија и нова црква, посвећена Светом Сави. У свом горњем делу, улазна кула је претворена у црквицу, посвећену Рођењу Светог Јована Крститеља, чиме је манастир добио још један олтар. У главном дворишту, лево од улаза са источне стране, направљена је ниска ограда са капелицом на средини, са урезаних сто шајкача у камену, које представљају споменик српској војсци и ратницима који су положили своје животе у минулим ратовима. Године 1937. освећена је и црква, подигнута на монашком гробљу, посвећена Успењу Мајке Божје.
Манастир Жича је споменик културе од изузетног значаја и налази се под заштитом Републике Србије.