Сакрална архитектура
Црквена архитектура Предрага Пеђе Ристића треба да буде схваћена као слика космоса и његовог исходишта, као икона Богочовека. Архитектонски елементи: зид и стуб, свод и купола, постају космолошке слике, етичке и теолошке пројекције. Њима се изражава бесконачна Божја љубав која се излива на свет – Агапе, али и различите врлине, као што су: правичност, благост, умереност, дарежљивост. Такође, исказује се и суштина хришћанске наде у спасење, кроз веру у Васкрсење Христово, кроз Васкрс свеколиког човечанства и природе. У исказивању овог става у црквеној архитектури до данашњих дана коришћена је постулирана евклидска геометрија – центар полулоптастог свода. Центар куполе је једна од кључних геометријских позиција у плану црквене грађевине и одраз је поменутих категорија.
За Пеђу је традиција conditio sine qua non, основ вере, њен извор и увир, средина и крај њеног ауторитета. Управо тако, како је она и заснована од самог Исуса Христа и од Светог Духа тумачена, кроз надахнуће Светих Отаца и у свести православног народа очувана. То значи да традиција у Православљу укључује не само учење, већ и све друге аспекте хришћанског живота, па и градитељство.
Градња цркава је одувек захтевала максималан напор људског промишљања и врунске домете људске имагинације. Дисциплиновано и мудро коришћење свих расположивих научних знања и технолошких могућности представљају императив сакралног градитељства. Приближавање рубним областима људских могућности изазива дивљење, али црквена грађевина, у својој архитектонској целовитости мора да исказује суштину хришћанске вере. Православље своју хришћанску поруку гради на саборном, универзалном и христоликом односу према свету, суштински заснованом на вери у Христово Васкрсење. На тај начин, архитектура православне цркве својом посебном експресивношћу, у естетском погледу тежи хришћанском идеалу универзалне лепоте, изразу обоголиченог Човека.
Саборни Храм Христовог Васкрсења
Дана 9. августа 1993. године освећен је камен темељац Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Архиепископ Цариграда и Патријарх Васељенски г. Вартоломеј заједно са Архиепископом Пећким и Патријархом Свесрпским г. Павлом, положили су испод Часног Крста прво Повељу, а потом камен темељац Храма. После овог историјског чина, верницима и свештенству обратили су се патријарси Вартоломеј и Павле, изасланик патријарха Алексија Другог Московског и целе Русије, протојереј Василије Тарасјев и Митрополит Амфилохије.
Саборни Храм Светог Јована Владимира и Црквени дом
Саборни Храм Светог Јована Владимира у Бару је завршен и освештан 25. септембра 2016. године, на хиљадиту годишњицу од мученичке смрти Светог Јована Владимира. На Храму се налази 11 звона, која су смештена у два пирга, посвећена Светом цару Константину и царици Јелени и Светом Кирилу и Методију.
Храм Васкрсења Христовог
Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је 2009. године у знак сећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине, страдалих од усташа у Другом светском рату и бачених у јаме, чије су кости миниране 1992. године у Спомен костурници, која се налазила на месту данашњег Храма. Остаци костију пребиловачких жртава су сакупљени у крипти Храм Васкрсења Христовог.
Заветни Храм Јустина Ћелијског са три олтара
Заветни Храм са три олтара у Манастиру Ћелије освештан је 2019. године, у част осам векова самосталности Српске православне цркве, 125 година од рођења Преподобног оца Јустина и 40 година од његовог представљења. Храм са три престола посвећених Светом Сави, Светом Јустину Мученику и преподобној Марији Египћанки саграђен је по завештању Преподобног Аве Јустина Ћелијског.
Храм Благовештења - Херцеговачка Грачаница
Црквина, брдо у источном делу Требиња, одакле се шири видик на град и реку Требишњицу и мостове, кроз векове је представљало узвишење ходочашћа и мира. Некада се ту налазила црква Светог Архангела Михаила, средњевековна задужбина краља Милутина, а сада црква Благовештења – Херцеговачка Грачаница. Предраг Ристић је изразио писано исказану чежњу и последњу жељу из тестамента Јована Дучића, који почива у овом Храму. Црква је грађена у типично византијском стилу, али према речима архитекте „не предимензионирана и грандиозна, не буквална, стерилна музејска копија, већ искључиво настављање, грачаничко – митна, једном дата за свагда света тајна, која је постављена као непролазни и у све време савремен закон.
Храм Сабора Светих Апостола и конак
Храм Сабора Светих Апостола у Апатину је пројектован у духу старе српске традиције и српско – византијског стила. Темељи Храма су освештани 1998. године, када је положен камен темељац донет из Манастира Студеница, а том приликом је у темељ положена и свечана повеља.
Храм Христа Спаситеља
Црква Христа Спаситеља на Убу носи косовску симболику, која је присутна у архитектури по узору на главну Цркву Светих Архангела и Богородице Љевишке у Призрену. Такође, полијелеј, који доминира Храмом, тежак је тачно 1389 килограма, што симболично означава годину Косовске битке. Поред архитектуре, у цркви је реконструисан и подни мозаик главне Цркве Светих Архангела код Призрена
Храм Светог Кнеза Лазара
У знак захвалности прецима слободарима, пред којима је стајао неустрашиви Карађорђев барјактар Танаско Рајић, подигнута је црква на љубићком брду, где је у току Другог српског устанка била чувена битка, у којој су српски устаници надвладали турске снаге. Црква посвећена Светом кнезу Лазару и свим мученицима и новомученицима српским, освештана је 2013. године, а чин освећена обавили су Патријарх српски господин Иринеј, уз саслужење Епископа жичког, шумадијког у рашко – призренског.
Храм Светог Великомученика Кнеза Лазара
Српска православна црквена општина у Банатском Карађорђеву је основана 1927. године и од оснивања до 1989. године постојала је богомоља која је била посвећена Светом Великомученику кнезу Лазару. Богомоља је била у врло лошем стању и на истом месту је изграђен нови Храм, освећен 28. јуна 1990. године од стране Епископа банатског Амфилохија Радовића.
Храм Светог Великомученика Георгија
Црква на Равној Гори налази се у оквиру Спомен комплекса Равна Гора и посвећена је Светом Великомученику Георгију, заштитнику ратника и свим Србима изгинулим у Другом светском рату. Камен темељац за ову цркву освештан је и положен маја 1995. године, када је градњу благословио Епископ шабачко – ваљевски Лаврентије.
Храм Светих Архангела
Црква Светих Архангела у насељу Хрупјела се налази на узвишењу, на којем се некада налазила кула, саграђена у доба аустро – угарске окупације. Својом лепотом, заједно са Херцеговачком Грачаницом, доминира над Требињем, над којим се пружа јединствен поглед на град.
Саборни Храм Свете Тројице
Градња новог Саборног Храма Свете Тројице у Гацку започета је 2002. године и представља једно од ремек дела Предрага Ристића. Налази се у централном делу Гацка, непосредно уз споменик Сави Владисављевићу, Херцеговцу и саветнику руског цара Петра Великог, који није заборавио српске корене, помагајући српском школству, шаљући из Русије у Сремске Карловце учитење и уџбенике.
Храм Светог Саве
У граду духовности, науке и културе, постојала је вековна жеља да се узгради храм на духовно уздизање верног народа. Храм Светог Саве у Фочи је највећи православни храм у Републици Српској, чији су темељи постављени 1994. године. На празник Покрова Пресвете Богородице 2006. године почела је градња Храма. а од Васкрса 2013. године редовна богослужења.
Храм Светог Рафаила Банатског
Храм у Пландишту је прва црква у нашем народу посвећена Преподобном Рафаилу Банатском, који је живео у 16 и 17 веку као монах у Манастиру Хиландар. У то време, Хиландар је имао више својих манастирских метоха у српским земљама, међу којима и један у Банату, на простору данашњег Зрењанина, поклон од деспота Стефана Високог (Лазаревића). У овај метох је дошао из Хиландара преподобни отац Рафаило, кога је Господ подарио благодатним даром чудотворства. У Манастиру Хиландару, налази се једна старија икoна преподобног оца Рафаила, на којој се налази натпис: „Овај Свети Рафаил, родом Србин, свештеноинок Хиландарски, послан на пут на манастирско послушање у Банат, и тамо се престави, и прослави га Бог чудотворењем од чесних његових моштију онима који му долазе са вером“.
Храм Светог Атиногена
Храм Светог свештеномученика Атиногена на Вучјем Долу освештан је 2016. године, у спомен на велики догађај, Вучедолску битку. У историји нашег народа постоје датуми са моћном и разгранатом симболиком, датуми који нас подсећају ко смо, одакле долазимо и где смо се запутили. Такав дан за Србе је дан Битке на Вучјем Долу, као наставак Косовске битке, као победа Црне Горе и Херцеговине.
Храм Светог Луке
Насеље Крњача има своју молитвену тачку, цркву посвећену Светом апостолу и јеванђелисти Луки. Многи верници воле да баш овде обаве чин крштења или венчања, у овој импресивној богомољи, изузетно успелој варијацији грачаничког модела с наглашеном вертикалношћу унутрашњег волумена и култивисаним, пространим платоом. Остала је мисао Предрага Ристића, током градње овог Храма „да је црква саставни део литургије, као и молитва, или звона, смисао је у пропорцији и пројектовање цркве је композиција између лопте, дакле космоса, васкрсења, и коцке, гроба Христовог“.
Храм Светог Новомученика Станка
У време када су Турци силом покушавали да народ у Црној Гори прихвати ислам, убили су дечака Станка, јер није хтео да се потурчи, крстећи се од ужаса. Турци су му наредили да престане да се крсти, али како је Станко наставио молитву, они су му посекли обе руке и потом га спалили у Вељој Пећини, на планини Незброј, која се налази изнад подострошког села Подвраће. Мештани села су пронашли његове руке и однели у Острог, где се и данас чувају. Изнад Доњег острошког манастира, 2004. године освештан је Храм Светог Новомученика Станка, где су пренете његове мошти.
Храм Светог Марка
Црква Светог апостола и јеванђелисте Марка подигнута је 2007. године. Од 2008. године у Храму се налази чудотворна икона Пресвете Богородице Јерусалимске. Икону Мајке Божије, названу „Јерусалимска”, по Предању, иконописао је Свети јеванђелист Лука у години Успења Пресвете Богородице (48 г). У новије време, 1992. године, први пут је изнета из Јерусалима на свенародно поклоњење, у Солун и Атину. 2000. године је донета прво у Софију, а по жељи и благослову Патријарха Павла, стигла је и у престони град Београд и у Храму Светог Марка у Пиносави благосиља нас од 2008. године.
Храм Преноса Моштију Светог Архиђакона Стефана
Многе светиње и места у Црној Гори су ознамењени именом Светог архиђакона и првомученика Стефана. Када је чуо Христову проповед, његово срце се испунило силом Божје истине, правде и љубави. Као што је Христос опростио са крста онима који су га разапели и онима који га разапињу кроз целу историју, тако се и Свети архиђакон Стефан, пред свој крај под гомилом камења, помолио: Боже, не прими им ово у грех.
Храм Светог Великомученика Кнеза Лазара
Након Другог светског рата, у Маглићу преовладава српско становништво и касније се насељавају породице православне вероисповести, тако да се јавља потреба за изградњом нове цркве. Темељи Храма Великомученика Кнеза Лазара постављени су 2006. године.
Храм Светог Кнеза Лазара
На Видовдан 1996. године, епископ банатски Хризостом освештао је темељ Храма, а 2005. године епископ банатски Никанор, уз учешће епископа новограчаничко средњезападноамеричког Лонгина, освештао је Храм Светог Кнеза Лазара у Накову.
Храм Светих Новомученика
Храм Светог свештеномученика Јоаникија Липовца и свештеномученика и мученика пострадалих са њим на брду Пардус у љешанској нахији, прва је светиња у Црној Гори посвећена овим новомученицима Божијим. Изградњу Храма пратиле су велике недаће. Градња је почела 2000. године и тада је напрасно саопштено да је реч о бесправној градњи. Мештани су тада својим телима бранили темеље, испречивши се испред надлежних за рушење цркве. Године 2007. Храм је миниран, али црква није претрпела значајна оштећења, јер кровна конструкција није била завршена, тако да је детонација отишла у висину… Црква је посвећена страдању Митрополита Јоаникија и избегличке колоне од Везировог до Зиданог моста у Словенији 1944/45. године.
Храм Свете Великомученице Марине
Црква Свете Марине у Бањи Врујци, подигнута 2007. године, посвећена је Светој Великомученици Марини (Огњена Марија) Велелепна грађевина, која краси читаво подручје и пружа верницима мир и блаженство.
Храм Светог Јована Владимира
Парохијска црква започета је 2002. године и посвећена је Светом српском краљу Јовану Владимиру, која се слави 4. јуна по новом календару. Српска заједница је била без цркве све до 1990. године, када је по благослову тадашњег Епископа банатског Атанасија, одобрен пројекат и дат благослов за изливање темеља. Градња цркве још увек траје и Храм сваке године поприма све више свој прави изглед.
Храм Светог Великомученика Георгија
Међу православним живљем у Сонти, месту са дугом историјском и културном традицијом, сваке године се обележава Ђурђевдан, храмовна слава Цркве Светог Великомученика Георгија, којом приликом се у беседи, изговореној после прочитаног јeванђелског одељка, истиче значај подвига мучеништва и страдања Светог Георгија.
Храм Светог Великомученика Георгија
У селу Зминица код Жабљака. 2014.године освештан је Храм Светог Великомученика Георгија. Сећамо се речи које је том приликом изговорио Његово Високопреосвештенство, господин Амфилохије: „Све што се градило и гради од настанка свијета до данас и до краја свијета и вијека, све што је стамено, вјечно, вјечности посвећено и што је непролазно, саграђено је на Христовој голготи, на Христовој љубави, на оној љубави којом је Бог открио Себе као вјечну и непролазну љубав“.
Храм Светог Пророка Илије
Црква Светог Пророка Илије се налази у селу Луке, у Републици Српској, на планини Требевић и једина је црква брвнара на простору дабробосанске Митрополије. Првобитна црква је играђена 1943. године у току ратних сукоба, али одлуком комунистичких власти, црква је срушена 1955. године. Судбина овог храма је била таква, да буде подигнут у једном рату, а поновно обновљен у другом рату. На месту где се некад налазила стара црква, започета је градња цркве брвнаре, која је освећена 1996. године.
Храм Светих Апостола Петра и Павла
Црква Светих апостола Петра и Павла у Комирићу, насељеном месту у општини Осечина, припада Епархији шабачкој и подигнута је као прва православна богомоља у Рађевини после Другог светског рата, освештана је 1997. године од стране Епископа шабачког Лаврентија.
Храм Светог Цара Лазара
Црква Светог цара Лазара – Посавотамнавска Лазарица у Белотићу освећена је 2012. године и посвећена свим косовским новомученицима, а првествено светом цару Лазару – Видовдану. За изградњу храма је, поред народа парохије, заслужно и братство Манастира Каона, па се ова црква назива и ћерком-црквом Каонског манастира. Веома је био присутан ентузијазам код парохијана током градње, тако да је за подизање цркве од темеља до крова било потребно само 30 радних дана. Архитектонско решење је пронађено у моравском стилу са примесама византијских решења на куполама и несвакидашње је за ово поднебље.
Храм Свете Тројице
Нови Лединци су изграђени након Другог светског рата, након што су Стари Лединци спаљени 1943. године. Оба насеља се налазе у подножју Фрушке Горе. Стари Лединци су познати по постојећим и остацима верских објеката, од којих су неки велика културна добра, док је Црква Свете Тројице у Новим Лединцима саграђена 1999. године.
Храм Вазнесења Господњег
Цркве у Доњем Црниљеву датирају од прве половине 19. века. Године 2002.саграђена је мала Црква Вазнесења Господњег, коју је освештао епископ шабачки, господин Лаврентије.
Храм Светог Ћирила и Методија
Епископ банатски Амфилохије Радовић осветио је 1989. године темеље будућег Храма Светог Ћирила и Методија, а 1990. године започета је изградња цркве, која трајала пуних 15 година. Године 2005. Еписког банатски Никанор и Епископ сремски Василије, освештали су новоподигнути храм у Качареву и том приликом положили мошти Светог Саве Освећеног у часни престо храма.
Храм Премудрости Божје
Трудом многих знанин и незнаних људи, обновњен је Манастир Средиште. Над старим манастирским лековитим извором, подигнута је прва грађевина – параклис који је посвећен Премудрости Божјој и празнује Преполовљење педесетнице.
Храм Светог Великомученика Димитрија
Прве назнаке духовног оживљавања у Сечњу везане су за деведесете године прошлога века. На челу банaтске епархије налазио се владика Амфилохије Радовић. Одмах по оснивању Црквене општине, на Видовдан, извршено је прво масовно крштење на Тамишу. Истог дана Епископ банатски Амфилохије осветио је темеље будуће Цркве Светог Великомученика Димитрија. На Митровдан 1995. године, храм су освештали Епископ банатски Хризостом и Епископ браничевски Игњатије.
Храм Светог Илије
Долово има цркву посвећену Светом Илији, подигнуту код доловачког извора Водице. Сматра се да су извори Водице лековити, а верује се да је вода још више лековита у дабе када се празнује светац, тако да се људи окупљају око цркве у то време.
Храм Свете Тројице
Изградња Цркве Пресвете Тројице у Какмужу је почела 1986. године, да би само три године касније било завршено подизање зидова и крова. Освећење храма и прво богослужење обавио је владика Зворничко-тузлански Василије. Црква је највећим дијелом грађена добровољним прилозима становништва.
Храм Светог Великомученика Георгија
Од како се, према писаним документима Бајмок први пут помиње у 15. веку, српско становништво је постало већинско крајем 20. века, одакле се јавила потреба за градњу Храма Светог Великомучченика Георгија. Како велики број мештана слави Ђурђевдан, за време празника обичај је да фолклорне групе и дечији хор испред храма приређују мали културно – уметнички програм.
Храм Успења Пресвете Богородице
Народ у овом делу Аустралије вредно је радио на подизању Цркве Успења Пресвете Богородице, још од 1990. године, када је основана парохија на Златној Обали. У почетку се кренуло са изградњом црквене сале, а 1991 године почела је градња капеле добровољним радом. Градња цркве је започета 1998. године, а испуњена је жеља наших људи да се иконостас за цркву направи у Србији.
Храм Сабора Српских Светитеља
Камен темељац цркве је поставио Патријарх српски, господин Павле, приликом посте Канади 1994. године. Градња у византијском стилу је завршена 2002. године. У овом храму устоличем је, други по реду, епископ канадски Митрофан 2016. године, а у порти цркве подигнут је и освештан споменик, посвећен генерацијама Срба, који су сачували српско наслеђе.
Храм Преноса Моштију Светог Саве и Црквени дом
Српски православни храм посвећен Светом Сави у Хановеру посећују и етничке групе које у Хановеру немају своју цркву (Еритрејци, Копти, Етиопљани, арапски хришћани), а постоји и значајан број Немаца, који су прешли у православље. Почетак радова и земљиште за Храм Светог Саве у Хановеру осветио је Васељенски патријарх Вартоломеј, а велико освећење цркве обавио је блаженопочивши Патријар српски господин Павле 2000. године.
Храм - Крстионица Светог Саве
Крстионица у Манастиру Каона рађена је по узору на крстионице из града Тебе у Тесалији (Грчка). Крштење у Каони се обавља по ранохришћанском обичају, потпуним потапањем (погруживањем) у воду онога који се крсти. Овај чин се обавља у базену, који је у облику крста. Света вода Каонска се сматра врло лековитом, а посебно помаже код очних обољења.
Витлејемска пећина Рождества Христовог
Реплика пећине Христовог рођења занимљива је малишанима, који овде уче прву и најважнију животну лекцију. Спаситељ човечанства уточиште је нашао међу јагањцима у пећини. Деци је интересантно што је Христ рођен на таквом месту, што говори да је скромност основна и почетна хришћанска врлина. На Бадње вече овде се пали велики бадњак, дође пуно деце да осете радост и мир Христовог доласка међу овај свет.
Капела Христовог Васкрсења
На северозападу од манастирске цркве Светог Архангела Михаила у Манастиру Каона, на брежуљку изнад капије манастирског комплекса, налази се манастирско гробље, са капелом сликовитог изгледа, која представља реплику првобитног манастирског храма Светог Архангела Михаила. Када је деведесетих година прошлог века рађена рестаурација пода манастирске цркве, подигнуте 1892. године у неовизантијском стилу, нађени су темељи првобитне цркве, на основу којих је Пеђа Ристић пројектовао иницијални изглед манастирске цркве. Капела је посвећена Васкрсењу Христовом.
Капела Светог Климента Охридског и конак
Историјско време манастира Хајдучица датира тек по проглашењу преподобног монаха Рафаила за светитеља Српске Православне Цркве 1965. године. Саборском одлуком 1985. године, тадашњи Епископ банатски др Амфилохије Радовић гради манастир светитељу Србину у Банату, са седиштем у селу Хајдучици, где се парохијски Храм Светог Архангела Михаила из 1939. године проглашава за манастир Светог Рафаила Банатског. Конак је саграђен 1987. године, по благослову Епископа банатског Амфилохија и старца Никанора Хиландарца.
Капела Свете Евгеније и Црквени дом Светог Кнеза Лазара
Српска заједница је више од пола века саставни део Бирмингема. Поред цркве Лазарице, познате по лепоти архитектуре и фрескописа, у Бирмингему се налази и Црквени дом Светог Кнеза Лазара (капела Свете Евгеније), место окупљања и опстанка већ треће генерације Срба из овог краја света, у којем се одржавају свадбе, прославе и празници, под будним оком локалног Кола српских сестара.
Црква Вазнесења Господњег
У близини Манастира Каона и места Текериш, налази се село Мровска и црква на сеоском гробљу, посвећена Вазнесењу Господњем, подигнута 1984. године, прва изведена црква Предрага Пеђе Ристића.
Храм Светог Петра Цетињског
Црквена општина Ловћенац обухвата три насеља: Ловћенац, Фекетић и Мали Иђош. Након што је основан Одбо за изградњу Храма 2003. године, 2004. године почели су радови на изградњи темеља, а 2010. године освештан је и постављен крст на цркву.
Црквени дом у Брдарици
Црквени дом се налази поред Храма Свете Тројице у Брдарици код Драгиња, најстарије цркве на територији општине Коцељева. Саграђена је 1838. године, док је на њеном месту била црква брвнара, коју је обор-кнез Ранко Лазаревић из Свилеуве подигао 1791. године, из које су сачувани камена часна трпеза, престоне иконе Христа и Богородице са младенцем и надверје. Црквени дом и храм су чувари духа и благостања на овом простору.
Двор „Гласа цркве“
Двор „Гласа цркве“ у Ваљеву представља пример реафирмације принципа традиционалне архитектуре. На левој обали Колубаре, здање евоцира дворски амбијент српског простора са краја 19. века.
Владичански дом, Манастир Пустиња
Манастир Пустиња, као свето место са Храмом Ваведења Пресвете Богородице, заклоњено стрмим, шумовитим падинама планина Орловаче и Беле Стене, чува и расејава православну хришћанску духовност. Године 1986. подигнут је спратни конак са трпезаријом, владичанским одајама и ћелијама, порта ограђена каменим зидом са великом улазном капијом.
Сакрална архитектура
Црквена архитектура Предрага Пеђе Ристића треба да буде схваћена као слика космоса и његовог исходишта, као икона Богочовека. Архитектонски елементи: зид и стуб, свод и купола, постају космолошке слике, етичке и теолошке пројекције. Њима се изражава бесконачна Божја љубав која се излива на свет – Агапе, али и различите врлине, као што су: правичност, благост, умереност, дарежљивост. Такође, исказује се и суштина хришћанске наде у спасење, кроз веру у Васкрсење Христово, кроз Васкрс свеколиког човечанства и природе. У исказивању овог става у црквеној архитектури до данашњих дана коришћена је постулирана евклидска геометрија – центар полулоптастог свода. Центар куполе је једна од кључних геометријских позиција у плану црквене грађевине и одраз је поменутих категорија.
За Пеђу је традиција conditio sine qua non, основ вере, њен извор и увир, средина и крај њеног ауторитета. Управо тако, како је она и заснована од самог Исуса Христа и од Светог Духа тумачена, кроз надахнуће Светих Отаца и у свести православног народа очувана. То значи да традиција у Православљу укључује не само учење, већ и све друге аспекте хришћанског живота, па и градитељство.
Градња цркава је одувек захтевала максималан напор људског промишљања и врунске домете људске имагинације. Дисциплиновано и мудро коришћење свих расположивих научних знања и технолошких могућности представљају императив сакралног градитељства. Приближавање рубним областима људских могућности изазива дивљење, али црквена грађевина, у својој архитектонској целовитости мора да исказује суштину хришћанске вере. Православље своју хришћанску поруку гради на саборном, универзалном и христоликом односу према свету, суштински заснованом на вери у Христово Васкрсење. На тај начин, архитектура православне цркве својом посебном експресивношћу, у естетском погледу тежи хришћанском идеалу универзалне лепоте, изразу обоголиченог Човека.
Саборни Храм Христовог Васкрсења
Дана 9. августа 1993. године освећен је камен темељац Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Архиепископ Цариграда и Патријарх Васељенски г. Вартоломеј заједно са Архиепископом Пећким и Патријархом Свесрпским г. Павлом, положили су испод Часног Крста прво Повељу, а потом камен темељац Храма. После овог историјског чина, верницима и свештенству обратили су се патријарси Вартоломеј и Павле, изасланик патријарха Алексија Другог Московског и целе Русије, протојереј Василије Тарасјев и Митрополит Амфилохије.
Саборни Храм Светог Јована Владимира и Црквени дом
Саборни Храм Светог Јована Владимира у Бару је завршен и освештан 25. септембра 2016. године, на хиљадиту годишњицу од мученичке смрти Светог Јована Владимира. На Храму се налази 11 звона, која су смештена у два пирга, посвећена Светом цару Константину и царици Јелени и Светом Кирилу и Методију.
Храм Васкрсења Христовог
Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је 2009. године у знак сећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине, страдалих од усташа у Другом светском рату и бачених у јаме, чије су кости миниране 1992. године у Спомен костурници, која се налазила на месту данашњег Храма. Остаци костију пребиловачких жртава су сакупљени у крипти Храм Васкрсења Христовог.
Заветни Храм Јустина Ћелијског са три олтара
Заветни Храм са три олтара у Манастиру Ћелије освештан је 2019. године, у част осам векова самосталности Српске православне цркве, 125 година од рођења Преподобног оца Јустина и 40 година од његовог представљења. Храм са три престола посвећених Светом Сави, Светом Јустину Мученику и преподобној Марији Египћанки саграђен је по завештању Преподобног Аве Јустина Ћелијског.
Храм Благовештења - Херцеговачка Грачаница
Црквина, брдо у источном делу Требиња, одакле се шири видик на град и реку Требишњицу и мостове, кроз векове је представљало узвишење ходочашћа и мира. Некада се ту налазила црква Светог Архангела Михаила, средњевековна задужбина краља Милутина, а сада црква Благовештења – Херцеговачка Грачаница. Предраг Ристић је изразио писано исказану чежњу и последњу жељу из тестамента Јована Дучића, који почива у овом Храму. Црква је грађена у типично византијском стилу, али према речима архитекте „не предимензионирана и грандиозна, не буквална, стерилна музејска копија, већ искључиво настављање, грачаничко – митна, једном дата за свагда света тајна, која је постављена као непролазни и у све време савремен закон.
Храм Сабора Светих Апостола и конак
Храм Сабора Светих Апостола у Апатину је пројектован у духу старе српске традиције и српско – византијског стила. Темељи Храма су освештани 1998. године, када је положен камен темељац донет из Манастира Студеница, а том приликом је у темељ положена и свечана повеља.
Храм Христа Спаситеља
Црква Христа Спаситеља на Убу носи косовску симболику, која је присутна у архитектури по узору на главну Цркву Светих Архангела и Богородице Љевишке у Призрену. Такође, полијелеј, који доминира Храмом, тежак је тачно 1389 килограма, што симболично означава годину Косовске битке. Поред архитектуре, у цркви је реконструисан и подни мозаик главне Цркве Светих Архангела код Призрена
Храм Светог Кнеза Лазара
У знак захвалности прецима слободарима, пред којима је стајао неустрашиви Карађорђев барјактар Танаско Рајић, подигнута је црква на љубићком брду, где је у току Другог српског устанка била чувена битка, у којој су српски устаници надвладали турске снаге. Црква посвећена Светом кнезу Лазару и свим мученицима и новомученицима српским, освештана је 2013. године, а чин освећена обавили су Патријарх српски господин Иринеј, уз саслужење Епископа жичког, шумадијког у рашко – призренског.
Храм Светог Великомученика Кнеза Лазара
Српска православна црквена општина у Банатском Карађорђеву је основана 1927. године и од оснивања до 1989. године постојала је богомоља која је била посвећена Светом Великомученику кнезу Лазару. Богомоља је била у врло лошем стању и на истом месту је изграђен нови Храм, освећен 28. јуна 1990. године од стране Епископа банатског Амфилохија Радовића.
Храм Светог Великомученика Георгија
Црква на Равној Гори налази се у оквиру Спомен комплекса Равна Гора и посвећена је Светом Великомученику Георгију, заштитнику ратника и свим Србима изгинулим у Другом светском рату. Камен темељац за ову цркву освештан је и положен маја 1995. године, када је градњу благословио Епископ шабачко – ваљевски Лаврентије.
Храм Светих Архангела
Црква Светих Архангела у насељу Хрупјела се налази на узвишењу, на којем се некада налазила кула, саграђена у доба аустро – угарске окупације. Својом лепотом, заједно са Херцеговачком Грачаницом, доминира над Требињем, над којим се пружа јединствен поглед на град.
Саборни Храм Свете Тројице
Градња новог Саборног Храма Свете Тројице у Гацку започета је 2002. године и представља једно од ремек дела Предрага Ристића. Налази се у централном делу Гацка, непосредно уз споменик Сави Владисављевићу, Херцеговцу и саветнику руског цара Петра Великог, који није заборавио српске корене, помагајући српском школству, шаљући из Русије у Сремске Карловце учитење и уџбенике.
Храм Светог Саве
У граду духовности, науке и културе, постојала је вековна жеља да се узгради храм на духовно уздизање верног народа. Храм Светог Саве у Фочи је највећи православни храм у Републици Српској, чији су темељи постављени 1994. године. На празник Покрова Пресвете Богородице 2006. године почела је градња Храма. а од Васкрса 2013. године редовна богослужења.
Храм Светог Рафаила Банатског
Храм у Пландишту је прва црква у нашем народу посвећена Преподобном Рафаилу Банатском, који је живео у 16 и 17 веку као монах у Манастиру Хиландар. У то време, Хиландар је имао више својих манастирских метоха у српским земљама, међу којима и један у Банату, на простору данашњег Зрењанина, поклон од деспота Стефана Високог (Лазаревића). У овај метох је дошао из Хиландара преподобни отац Рафаило, кога је Господ подарио благодатним даром чудотворства. У Манастиру Хиландару, налази се једна старија икoна преподобног оца Рафаила, на којој се налази натпис: „Овај Свети Рафаил, родом Србин, свештеноинок Хиландарски, послан на пут на манастирско послушање у Банат, и тамо се престави, и прослави га Бог чудотворењем од чесних његових моштију онима који му долазе са вером“.
Храм Светог Атиногена
Храм Светог свештеномученика Атиногена на Вучјем Долу освештан је 2016. године, у спомен на велики догађај, Вучедолску битку. У историји нашег народа постоје датуми са моћном и разгранатом симболиком, датуми који нас подсећају ко смо, одакле долазимо и где смо се запутили. Такав дан за Србе је дан Битке на Вучјем Долу, као наставак Косовске битке, као победа Црне Горе и Херцеговине.
Храм Светог Луке
Насеље Крњача има своју молитвену тачку, цркву посвећену Светом апостолу и јеванђелисти Луки. Многи верници воле да баш овде обаве чин крштења или венчања, у овој импресивној богомољи, изузетно успелој варијацији грачаничког модела с наглашеном вертикалношћу унутрашњег волумена и култивисаним, пространим платоом. Остала је мисао Предрага Ристића, током градње овог Храма „да је црква саставни део литургије, као и молитва, или звона, смисао је у пропорцији и пројектовање цркве је композиција између лопте, дакле космоса, васкрсења, и коцке, гроба Христовог“.
Храм Светог Новомученика Станка
У време када су Турци силом покушавали да народ у Црној Гори прихвати ислам, убили су дечака Станка, јер није хтео да се потурчи, крстећи се од ужаса. Турци су му наредили да престане да се крсти, али како је Станко наставио молитву, они су му посекли обе руке и потом га спалили у Вељој Пећини, на планини Незброј, која се налази изнад подострошког села Подвраће. Мештани села су пронашли његове руке и однели у Острог, где се и данас чувају. Изнад Доњег острошког манастира, 2004. године освештан је Храм Светог Новомученика Станка, где су пренете његове мошти.
Храм Светог Марка
Црква Светог апостола и јеванђелисте Марка подигнута је 2007. године. Од 2008. године у Храму се налази чудотворна икона Пресвете Богородице Јерусалимске. Икону Мајке Божије, названу „Јерусалимска”, по Предању, иконописао је Свети јеванђелист Лука у години Успења Пресвете Богородице (48 г). У новије време, 1992. године, први пут је изнета из Јерусалима на свенародно поклоњење, у Солун и Атину. 2000. године је донета прво у Софију, а по жељи и благослову Патријарха Павла, стигла је и у престони град Београд и у Храму Светог Марка у Пиносави благосиља нас од 2008. године.
Храм Преноса Моштију Светог Архиђакона Стефана
Многе светиње и места у Црној Гори су ознамењени именом Светог архиђакона и првомученика Стефана. Када је чуо Христову проповед, његово срце се испунило силом Божје истине, правде и љубави. Као што је Христос опростио са крста онима који су га разапели и онима који га разапињу кроз целу историју, тако се и Свети архиђакон Стефан, пред свој крај под гомилом камења, помолио: Боже, не прими им ово у грех.
Храм Светог Великомученика Кнеза Лазара
Након Другог светског рата, у Маглићу преовладава српско становништво и касније се насељавају породице православне вероисповести, тако да се јавља потреба за изградњом нове цркве. Темељи Храма Великомученика Кнеза Лазара постављени су 2006. године.
Храм Светог Кнеза Лазара
На Видовдан 1996. године, епископ банатски Хризостом освештао је темељ Храма, а 2005. године епископ банатски Никанор, уз учешће епископа новограчаничко средњезападноамеричког Лонгина, освештао је Храм Светог Кнеза Лазара у Накову.
Храм Светих Новомученика
Храм Светог свештеномученика Јоаникија Липовца и свештеномученика и мученика пострадалих са њим на брду Пардус у љешанској нахији, прва је светиња у Црној Гори посвећена овим новомученицима Божијим. Изградњу Храма пратиле су велике недаће. Градња је почела 2000. године и тада је напрасно саопштено да је реч о бесправној градњи. Мештани су тада својим телима бранили темеље, испречивши се испред надлежних за рушење цркве. Године 2007. Храм је миниран, али црква није претрпела значајна оштећења, јер кровна конструкција није била завршена, тако да је детонација отишла у висину… Црква је посвећена страдању Митрополита Јоаникија и избегличке колоне од Везировог до Зиданог моста у Словенији 1944/45. године.
Храм Свете Великомученице Марине
Црква Свете Марине у Бањи Врујци, подигнута 2007. године, посвећена је Светој Великомученици Марини (Огњена Марија) Велелепна грађевина, која краси читаво подручје и пружа верницима мир и блаженство.
Храм Светог Јована Владимира
Парохијска црква започета је 2002. године и посвећена је Светом српском краљу Јовану Владимиру, која се слави 4. јуна по новом календару. Српска заједница је била без цркве све до 1990. године, када је по благослову тадашњег Епископа банатског Атанасија, одобрен пројекат и дат благослов за изливање темеља. Градња цркве још увек траје и Храм сваке године поприма све више свој прави изглед.
Храм Светог Великомученика Георгија
Међу православним живљем у Сонти, месту са дугом историјском и културном традицијом, сваке године се обележава Ђурђевдан, храмовна слава Цркве Светог Великомученика Георгија, којом приликом се у беседи, изговореној после прочитаног јeванђелског одељка, истиче значај подвига мучеништва и страдања Светог Георгија.
Храм Светог Великомученика Георгија
У селу Зминица код Жабљака. 2014.године освештан је Храм Светог Великомученика Георгија. Сећамо се речи које је том приликом изговорио Његово Високопреосвештенство, господин Амфилохије: „Све што се градило и гради од настанка свијета до данас и до краја свијета и вијека, све што је стамено, вјечно, вјечности посвећено и што је непролазно, саграђено је на Христовој голготи, на Христовој љубави, на оној љубави којом је Бог открио Себе као вјечну и непролазну љубав“.
Храм Светог Пророка Илије
Црква Светог Пророка Илије се налази у селу Луке, у Републици Српској, на планини Требевић и једина је црква брвнара на простору дабробосанске Митрополије. Првобитна црква је играђена 1943. године у току ратних сукоба, али одлуком комунистичких власти, црква је срушена 1955. године. Судбина овог храма је била таква, да буде подигнут у једном рату, а поновно обновљен у другом рату. На месту где се некад налазила стара црква, започета је градња цркве брвнаре, која је освећена 1996. године.
Храм Светих Апостола Петра и Павла
Црква Светих апостола Петра и Павла у Комирићу, насељеном месту у општини Осечина, припада Епархији шабачкој и подигнута је као прва православна богомоља у Рађевини после Другог светског рата, освештана је 1997. године од стране Епископа шабачког Лаврентија.
Храм Светог Цара Лазара
Црква Светог цара Лазара – Посавотамнавска Лазарица у Белотићу освећена је 2012. године и посвећена свим косовским новомученицима, а првествено светом цару Лазару – Видовдану. За изградњу храма је, поред народа парохије, заслужно и братство Манастира Каона, па се ова црква назива и ћерком-црквом Каонског манастира. Веома је био присутан ентузијазам код парохијана током градње, тако да је за подизање цркве од темеља до крова било потребно само 30 радних дана. Архитектонско решење је пронађено у моравском стилу са примесама византијских решења на куполама и несвакидашње је за ово поднебље.
Храм Свете Тројице
Нови Лединци су изграђени након Другог светског рата, након што су Стари Лединци спаљени 1943. године. Оба насеља се налазе у подножју Фрушке Горе. Стари Лединци су познати по постојећим и остацима верских објеката, од којих су неки велика културна добра, док је Црква Свете Тројице у Новим Лединцима саграђена 1999. године.
Храм Вазнесења Господњег
Цркве у Доњем Црниљеву датирају од прве половине 19. века. Године 2002.саграђена је мала Црква Вазнесења Господњег, коју је освештао епископ шабачки, господин Лаврентије.
Храм Светог Ћирила и Методија
Епископ банатски Амфилохије Радовић осветио је 1989. године темеље будућег Храма Светог Ћирила и Методија, а 1990. године започета је изградња цркве, која трајала пуних 15 година. Године 2005. Еписког банатски Никанор и Епископ сремски Василије, освештали су новоподигнути храм у Качареву и том приликом положили мошти Светог Саве Освећеног у часни престо храма.
Храм Премудрости Божје
Трудом многих знанин и незнаних људи, обновњен је Манастир Средиште. Над старим манастирским лековитим извором, подигнута је прва грађевина – параклис који је посвећен Премудрости Божјој и празнује Преполовљење педесетнице.
Храм Светог Великомученика Димитрија
Прве назнаке духовног оживљавања у Сечњу везане су за деведесете године прошлога века. На челу банaтске епархије налазио се владика Амфилохије Радовић. Одмах по оснивању Црквене општине, на Видовдан, извршено је прво масовно крштење на Тамишу. Истог дана Епископ банатски Амфилохије осветио је темеље будуће Цркве Светог Великомученика Димитрија. На Митровдан 1995. године, храм су освештали Епископ банатски Хризостом и Епископ браничевски Игњатије.
Храм Светог Илије
Долово има цркву посвећену Светом Илији, подигнуту код доловачког извора Водице. Сматра се да су извори Водице лековити, а верује се да је вода још више лековита у дабе када се празнује светац, тако да се људи окупљају око цркве у то време.
Храм Свете Тројице
Изградња Цркве Пресвете Тројице у Какмужу је почела 1986. године, да би само три године касније било завршено подизање зидова и крова. Освећење храма и прво богослужење обавио је владика Зворничко-тузлански Василије. Црква је највећим дијелом грађена добровољним прилозима становништва.
Храм Светог Великомученика Георгија
Од како се, према писаним документима Бајмок први пут помиње у 15. веку, српско становништво је постало већинско крајем 20. века, одакле се јавила потреба за градњу Храма Светог Великомучченика Георгија. Како велики број мештана слави Ђурђевдан, за време празника обичај је да фолклорне групе и дечији хор испред храма приређују мали културно – уметнички програм.
Храм Успења Пресвете Богородице
Народ у овом делу Аустралије вредно је радио на подизању Цркве Успења Пресвете Богородице, још од 1990. године, када је основана парохија на Златној Обали. У почетку се кренуло са изградњом црквене сале, а 1991 године почела је градња капеле добровољним радом. Градња цркве је започета 1998. године, а испуњена је жеља наших људи да се иконостас за цркву направи у Србији.
Храм Сабора Српских Светитеља
Камен темељац цркве је поставио Патријарх српски, господин Павле, приликом посте Канади 1994. године. Градња у византијском стилу је завршена 2002. године. У овом храму устоличем је, други по реду, епископ канадски Митрофан 2016. године, а у порти цркве подигнут је и освештан споменик, посвећен генерацијама Срба, који су сачували српско наслеђе.
Храм Преноса Моштију Светог Саве и Црквени дом
Српски православни храм посвећен Светом Сави у Хановеру посећују и етничке групе које у Хановеру немају своју цркву (Еритрејци, Копти, Етиопљани, арапски хришћани), а постоји и значајан број Немаца, који су прешли у православље. Почетак радова и земљиште за Храм Светог Саве у Хановеру осветио је Васељенски патријарх Вартоломеј, а велико освећење цркве обавио је блаженопочивши Патријар српски господин Павле 2000. године.
Храм - Крстионица Светог Саве
Крстионица у Манастиру Каона рађена је по узору на крстионице из града Тебе у Тесалији (Грчка). Крштење у Каони се обавља по ранохришћанском обичају, потпуним потапањем (погруживањем) у воду онога који се крсти. Овај чин се обавља у базену, који је у облику крста. Света вода Каонска се сматра врло лековитом, а посебно помаже код очних обољења.
Витлејемска пећина Рождества Христовог
Реплика пећине Христовог рођења занимљива је малишанима, који овде уче прву и најважнију животну лекцију. Спаситељ човечанства уточиште је нашао међу јагањцима у пећини. Деци је интересантно што је Христ рођен на таквом месту, што говори да је скромност основна и почетна хришћанска врлина. На Бадње вече овде се пали велики бадњак, дође пуно деце да осете радост и мир Христовог доласка међу овај свет.
Капела Христовог Васкрсења
На северозападу од манастирске цркве Светог Архангела Михаила у Манастиру Каона, на брежуљку изнад капије манастирског комплекса, налази се манастирско гробље, са капелом сликовитог изгледа, која представља реплику првобитног манастирског храма Светог Архангела Михаила. Када је деведесетих година прошлог века рађена рестаурација пода манастирске цркве, подигнуте 1892. године у неовизантијском стилу, нађени су темељи првобитне цркве, на основу којих је Пеђа Ристић пројектовао иницијални изглед манастирске цркве. Капела је посвећена Васкрсењу Христовом.
Капела Светог Климента Охридског и конак
Историјско време манастира Хајдучица датира тек по проглашењу преподобног монаха Рафаила за светитеља Српске Православне Цркве 1965. године. Саборском одлуком 1985. године, тадашњи Епископ банатски др Амфилохије Радовић гради манастир светитељу Србину у Банату, са седиштем у селу Хајдучици, где се парохијски Храм Светог Архангела Михаила из 1939. године проглашава за манастир Светог Рафаила Банатског. Конак је саграђен 1987. године, по благослову Епископа банатског Амфилохија и старца Никанора Хиландарца.
Капела Свете Евгеније и Црквени дом Светог Кнеза Лазара
Српска заједница је више од пола века саставни део Бирмингема. Поред цркве Лазарице, познате по лепоти архитектуре и фрескописа, у Бирмингему се налази и Црквени дом Светог Кнеза Лазара (капела Свете Евгеније), место окупљања и опстанка већ треће генерације Срба из овог краја света, у којем се одржавају свадбе, прославе и празници, под будним оком локалног Кола српских сестара.
Црква Вазнесења Господњег
У близини Манастира Каона и места Текериш, налази се село Мровска и црква на сеоском гробљу, посвећена Вазнесењу Господњем, подигнута 1984. године, прва изведена црква Предрага Пеђе Ристића.
Храм Светог Петра Цетињског
Црквена општина Ловћенац обухвата три насеља: Ловћенац, Фекетић и Мали Иђош. Након што је основан Одбо за изградњу Храма 2003. године, 2004. године почели су радови на изградњи темеља, а 2010. године освештан је и постављен крст на цркву.
Црквени дом у Брдарици
Црквени дом се налази поред Храма Свете Тројице у Брдарици код Драгиња, најстарије цркве на територији општине Коцељева. Саграђена је 1838. године, док је на њеном месту била црква брвнара, коју је обор-кнез Ранко Лазаревић из Свилеуве подигао 1791. године, из које су сачувани камена часна трпеза, престоне иконе Христа и Богородице са младенцем и надверје. Црквени дом и храм су чувари духа и благостања на овом простору.
Двор „Гласа цркве“
Двор „Гласа цркве“ у Ваљеву представља пример реафирмације принципа традиционалне архитектуре. На левој обали Колубаре, здање евоцира дворски амбијент српског простора са краја 19. века.
Владичански дом, Манастир Пустиња
Манастир Пустиња, као свето место са Храмом Ваведења Пресвете Богородице, заклоњено стрмим, шумовитим падинама планина Орловаче и Беле Стене, чува и расејава православну хришћанску духовност. Године 1986. подигнут је спратни конак са трпезаријом, владичанским одајама и ћелијама, порта ограђена каменим зидом са великом улазном капијом.