Манастир Грачаница

Древни Манастир Грачаница на Косову и Метохији, на левој обали реке Грачанке, задужбина је краља Милутина.  подигнута око 1321. године, недалеко од Липљана, античког града (Улпијана), на рушевинама старије Богородичине цркве из 13. века.

Манастир Грачаница је један од најзначајнијих споменика средњевековне српске културе,  Црква Успења Пресвете Богородице израђена је од тесаног камена, положеног у редове двојних и тројних редова опека и има три апсиде и пет кубета, са основом уписаног крста и као таква припада групи прворазредних архитектонских остварења свога времена. Складних размера, изведена је у српско византијском стилу. Спољна припрата саграђена је крајем 14. Века, у време владавине кнеза Лазара.

У цркви се налазе фреске које приказују родослов династије Немањића, Небеску литургију, пророке и еванђелисте, насликане на главној куполи испод фреске Христа Пантократора, док се на зидовима наоса могу видети циклуси Великих Празника, Христовог страдања, чуда, прича, Христовог Рождества и Васкрсења, призори из живота Богородице, Светог Николе и Календар светих. Призори Евхаристије, као и старозаветни мотиви, налазе се у олтару.

Свети Краљ Милутин и краљица Симонида, ромејска принцеза, приказани су у средишњем луку, као владари којима сам Господ даје власт преко анђела, који на њихове главе спуштају круне. Даробна повеља краља Милутина, која се налази у десној капели, поред олтара, испод велике фреске Пророка Илије, у целости је исписана на белом зиду цркве, фреско техником, меко црном бојом и рашком редакцијом српскословенског језика.

Манастир је споменик културе од изузетног значаја. на листи Светске баштине УНЕСКО.

Манастир Грачаница

Древни Манастир Грачаница на Косову и Метохији, на левој обали реке Грачанке, задужбина је краља Милутина.  подигнута око 1321. године, недалеко од Липљана, античког града (Улпијана), на рушевинама старије Богородичине цркве из 13. века.

Манастир Грачаница је један од најзначајнијих споменика средњевековне српске културе,  Црква Успења Пресвете Богородице израђена је од тесаног камена, положеног у редове двојних и тројних редова опека и има три апсиде и пет кубета, са основом уписаног крста и као таква припада групи прворазредних архитектонских остварења свога времена. Складних размера, изведена је у српско византијском стилу. Спољна припрата саграђена је крајем 14. Века, у време владавине кнеза Лазара.

У цркви се налазе фреске које приказују родослов династије Немањића, Небеску литургију, пророке и еванђелисте, насликане на главној куполи испод фреске Христа Пантократора, док се на зидовима наоса могу видети циклуси Великих Празника, Христовог страдања, чуда, прича, Христовог Рождества и Васкрсења, призори из живота Богородице, Светог Николе и Календар светих. Призори Евхаристије, као и старозаветни мотиви, налазе се у олтару.

Свети Краљ Милутин и краљица Симонида, ромејска принцеза, приказани су у средишњем луку, као владари којима сам Господ даје власт преко анђела, који на њихове главе спуштају круне. Даробна повеља краља Милутина, која се налази у десној капели, поред олтара, испод велике фреске Пророка Илије, у целости је исписана на белом зиду цркве, фреско техником, меко црном бојом и рашком редакцијом српскословенског језика.

Манастир је споменик културе од изузетног значаја. на листи Светске баштине УНЕСКО.