Манастир Студеница
Историја Манастира Студенице уграђена је у темеље српске духовности и државности, од оснивања 1186. године. Манастирски комплекс, чији је оснивач српски жупан Стефан Немања, састоји се од конака и четири цркве: Богородичине, Краљеве (Цркве Светих Јоакима и Ане), Цркве Светог Николе и Цркве Светог Јована Крститеља (очуване у темељима). Као један од најстаријих и највећих српских средњевековних манастира, Студеница представља културно добро Републике Србије и споменик културе од изузетног значаја, на листи Светске баштине УНЕСКО.
Богородичина црква у Студеници позната је као зачетница и репрезентативни носилац рашког стила у архитектури, који је настао као мешавина романичких (западних) и византијских (источних) средњевековних архитектонских утицаја. Поред тога, манастир је познат и по својој збирци фресака из 13. и 14. века, од којих је најпознатија фреска Распеће Христово из 1207. године, једно од највећих достигнућа уметности средњег века. У цркви се данас чувају мошти великог жупана Стефана Немање, његове жене Ане (Анастасије) Немањић, првог српског краља Стефана Првовенчаног и краља Стефана Радослава Немањића.
Немањин најмлађи син Сава Немањић, пренео је 1207. године мошти свога оца из Хиландара у Студеницу и над очевим моштима измирио своју завађену браћу, Стефана и Вукана Немањића. Под његовим старатељством, Студеница је постала политички, културни, медицински и духовни центар средњевековне Србије. Манастир је уживао пажњу и других чланова династије Немањића. Краљ Радослав је 1245. године додао Богородичиној цркви припрату, а краљ Милутин саградио малу цркву посвећену Светим Јоакиму и Ани.
Комплекс манастира обухвата и цркву Никољачу, једнобродну црквицу без куполе, осликану у 12. или почетком 13. века. Између цркве Никољаче и Краљеве цркве налазе се темељи цркве посвећене Светом Јовану Крститељу.
Западно од Богородичине цркве је трпезарија, саграђена од камена за време архиепископа Саве. На западној страни комплекса је звоник, подигнут у 13. веку. Некада је у њему била капела, а сада се могу видети само фрагменти фресака. Остаци фресака, који приказују родословно стабло Немањића, могу се такође наћи на спољашњем делу припрате Богородичине цркве.
Северно од трпезарије су конаци из 18. века. Данас се у њима налази музеј, у коме су изложене бројне драгоцености из ризнице Студенице.
Манастир Студеница
Историја Манастира Студенице уграђена је у темеље српске духовности и државности, од оснивања 1186. године. Манастирски комплекс, чији је оснивач српски жупан Стефан Немања, састоји се од конака и четири цркве: Богородичине, Краљеве (Цркве Светих Јоакима и Ане), Цркве Светог Николе и Цркве Светог Јована Крститеља (очуване у темељима). Као један од најстаријих и највећих српских средњевековних манастира, Студеница представља културно добро Републике Србије и споменик културе од изузетног значаја, на листи Светске баштине УНЕСКО.
Богородичина црква у Студеници позната је као зачетница и репрезентативни носилац рашког стила у архитектури, који је настао као мешавина романичких (западних) и византијских (источних) средњевековних архитектонских утицаја. Поред тога, манастир је познат и по својој збирци фресака из 13. и 14. века, од којих је најпознатија фреска Распеће Христово из 1207. године, једно од највећих достигнућа уметности средњег века. У цркви се данас чувају мошти великог жупана Стефана Немање, његове жене Ане (Анастасије) Немањић, првог српског краља Стефана Првовенчаног и краља Стефана Радослава Немањића.
Немањин најмлађи син Сава Немањић, пренео је 1207. године мошти свога оца из Хиландара у Студеницу и над очевим моштима измирио своју завађену браћу, Стефана и Вукана Немањића. Под његовим старатељством, Студеница је постала политички, културни, медицински и духовни центар средњевековне Србије. Манастир је уживао пажњу и других чланова династије Немањића. Краљ Радослав је 1245. године додао Богородичиној цркви припрату, а краљ Милутин саградио малу цркву посвећену Светим Јоакиму и Ани.
Комплекс манастира обухвата и цркву Никољачу, једнобродну црквицу без куполе, осликану у 12. или почетком 13. века. Између цркве Никољаче и Краљеве цркве налазе се темељи цркве посвећене Светом Јовану Крститељу.
Западно од Богородичине цркве је трпезарија, саграђена од камена за време архиепископа Саве. На западној страни комплекса је звоник, подигнут у 13. веку. Некада је у њему била капела, а сада се могу видети само фрагменти фресака. Остаци фресака, који приказују родословно стабло Немањића, могу се такође наћи на спољашњем делу припрате Богородичине цркве.
Северно од трпезарије су конаци из 18. века. Данас се у њима налази музеј, у коме су изложене бројне драгоцености из ризнице Студенице.