Аутор текстова др Дарко Ристов Ђого
Путевима Српске
08.03.2022. Пролазим ових дана путевима Српске, западним крајевима моје свесрпске Отаџбине и затичем мноштво страних војника, под пуном ратном опремом, у транспортерима. Није нам први пут да их видимо и мада смо се одвикли од гледања у њих – не изненађују нас. Они су ту да нас подсјете да смо под окупацијом. Они су ту да пружају „осјећај сигурности“ који…
Дакле, сутра почиње пост
06.03.2022. Да се разумијемо: ово није никакав текст о „правилима како постити“ већ један мали подсјетник-одговор на питања која као свештеник најчешће добијам у вези поста. Дакле, сутра почиње пост да би било добро да: а.) Не претјерујемо са демонстрирањем хришћанског „посног“ понашања (оно скрушено поклоњење свима и свакоме уз обавезно „праштај, брате!“ потпуном незнанцу) које често прати наша окамењеност…
Постмодернизам је друго име за лаж.
17.09.2022. Постмодернизам је друго име за лаж. Србија је име за истину. Христову истину, истину Истине. Зато Србија и постмодернизам не иду зајадно. и српски предсједник не може да се понаша двосмислено. Може да буде суздржан, уман, мудар, али не може да истовремено лаже и истинује. Александар Вучић је често покушавао управо то. Да задовољи и истину и лаж. Но…
„Олуја” као једина прихватљива мјера српства
09.08.2022. „Олуја” као једина прихватљива мјера српства У колективном памћењу свих Срба, ма гдје они живјели, почетак мјесеца августа доноси оживљавање никада зацијељених рана које је узроковао брутални прогон наших сународника са својих огњишта у току тзв. редарствене акције „Олуја“. Колоне Крајишника који су, под авионском и артиљерисјком ватром, не знајући за судбину својих најдражих, кренули за Србију представљају и…
Ми знамо ко смо.
28.06.2022. Данас се, можда више но икад, показује како драгоцјеност најважнијег датума нашег народа није само у његовој епској величини и снази предања које су временом прерасле у стожер нације. Данас кад се ругају видовданском култу, кад се збијају шале на рачун једне од најузвишенијих прича европске културе, кад се клеветама покушавају сурвати у блато жртва и патње цијелог једног…
Македонија и нема већег, а можда ни другог пријатеља од Србије и српског народа
13.05.2022. Неколико додатних запажања о реакцијама на одлуке Фанара поводом статуса Македонске Православне Цркве (или, из перспективе Фанара: „Охридске Архиепископије“) 1) Позивање македонских црквених и јавних дјелатника на канонске одредбе византијског црквеног права којима је предвиђено усклађивање државних и црквених граница истовремено је анахорно, нелогично и противно било каквој нормалној аргументацији. Анахроно је јер се канонске одредбе дате у црквеном…
Сретан Дан побједе над фашизмом!
09.05.2022. Прошле године, на данашњи дан, на свечаном отварању међународног научног скупа посвећеног Светом Василију Острошком, честитамо сам присутнима Дан побједе над фашизмом, истичући потребу да наш српски народ, као онај који је имао два антифашистичка покрета отпора, не заборави да су оба идејно супротстављена покрета дала свој допринос у слому чистога зла. Послије тога сам добио једну врсту протеста…
Други је мај.
02.05.2022. Други је мај. Људи и догађаји пролазе јутарњим прегледом штампе и друштвених мрежа: годишњеица Добровољачке (којом и данас идем као да сам и сам у тој колони), Одесса, Бајрам је… Дан када је Црвена Армија коначно истакла заставу на Рајхстаг. А мени опет на памет долази она старица са црвеном заставом у рукама. Заставе су чудо једно. Тробојка, она…
Потреба за полемиком међу нашим свијетом
22.04.2022. Времена празника и постова као да неумитно активирају неку потребу за полемиком међу нашим свијетом: тако ни овај Велики пост није прошао без њих, а како нам се приближава Васкрс, као да се умјесто у свештеном богослужењу, осјећању и промишљању смиримо, почесто се управо развије та потреба да намећемо и исправљамо друге. А то је често не само контрапродуктивно…
Гдје ће се ријешити судбина Русије?
15.04.2022. „Гдје ће се ријешити судбина Русије?“ У Русији самој. Нигдје другдје. У њеном простору, који није исто што и РСФРСР, али још више: у руској души. Она ће или коначно преломити у себи, или ће остати у магновењу, у тмини, в тумане Западничества. У наркотичној зависности од Непријатеља. Како изгледају Србин и Рус када коначно преломе на страну свога…
Не може да постоји разлика између српског и руског становишта
08.04.2022. Још прије неколико година, у једном понешто полемички интонираном тексту, изнио сам став да не постоји тј не може да постоји разлика између српског и руског становишта. Тада сам одговарао на тезе аутора, Руса, да Русија има своје интересе који се могу, али не морају поклапати са српским интересима. Досљедно тадашњем и свакидашњем поимању ствар(ност)и, и даље тврдим да…
Видјех ових дана, на маргинама расправа о Русима и Русији
31.03.2022. Видјех ових дана, на маргинама расправа о Русима и Русији, како се, ваљда у склопу свјесне или несвјесне рационализације сопствених надања, пројекција, снова, говори о декаденцији руског друштва. Наравно: савршена друштва не постоје, па ни руско није такво. Његови идеали су, управо као и идеали српског друштва, свјетлости удаљених свјетлионика у тминама живота и историје. Идеал Свете Руси(је) –…
Има неке теокосмичке правде, али и комедије
30.03.2022. Има неке теокосмичке правде, али и комедије у чињеници да ме вијест о (скоро па) колапсу „државне телевизије Босне и Херцеговине“ (БХРТ) затекла у дому драгог пријатеља – Милоша Ковића. Она се, поред толиких важнијих тема и пријатнијих повода за разговор није тада спомињала међу нама, али када је опет видим на страницама бе-ха медија, не могу а да…
Глобалне слике конфликта
22.03.2022. Прочитао сам протеклих дана безброј паметних, мање паметних, сасвим неумних, ангажованих, објективних, пријемчивих и стручних анализа глобалне слике конфликта, локалне слике рата у Украјини, могућих сценарија овдје. И ништа нисам паметнији јер ми се чини да основне премисе нико не може да ријеши. И зато се свима намеће неки ћорсокак: сви аналитичари су јаки у објашњењу узорка и посљедица…
Једна од ствари које одмах западну за очи сваком Србину
20.03.2022. Једна од ствари које одмах западну за очи сваком Србину или другом путнику кроз непрегледну равницу од Карпата до Урала јесте она, у другим контекстима слабо разумљива естетика цркава и храмова које златним куполама и живим бојама представљају понекад једино што човјеку ублажава неку ужасну тугу (не, није сјета у питању већ баш туга од равнице, брезе и широке…