Дана 23. јуна 2023. у Печату сам објавио отворено писмо генералном секретару САНУ академику Небојши Лалићу протестујући против забране објављивања зборника радова с научног скупа о Косову и Метохији одржаног 25. фебруара минуле године у САНУ. На то писмо реаговао је 7. јула колектив Извршног одбора Председништва САНУ Грубе неистине и конфабулације, Печат бр. 769, стр. 52).
Одлуку о штампању поменутог Зборника (на основу реферата шесторице рецензената, од којих су двојица академици – Баста и Оцић) донело је једногласно (седмочлано) Одељење друштвених наука 2. марта 2022. године. Сутрадан, 3. марта 2022. одржана је on-line седница Председништва са које је (тадашњи) председник САНУ академик Владимир С. Костић издао Саопштење којим блокира штампање Зборника о КиМ. На то саопштење сам пре више од годину дана реаговао писмом председнику, које је он игнорисао, тако да сам 9. новембра 2022. одлучио да ово писмо прогласим јавним (Часлав Оцић: Одуговлачење штампања зборника САНУ о КиМ директно штети настојањима да се сачува територијална целовитост Србије, Стање ствари).
Моји (донекле ажурирани) коментари тог председничког Саопштења (насловљени као: Нове претње или лабудова песма одлазећег /?/ колаборационистичког председника САНУ Владимира С. Костића) могли би да послуже као одговор на Реаговање ИО САНУ од 7. јула. т. г. Стога сам их и послао редакцији Печата. Добио сам одговор од редакције да је мој текст преобиман (шест страница Печата мог одговора у односу на једну страницу Реаговања ИО САНУ) тако да ћу, уважавајући захтеве Печата у погледу ограничености простора (12.000 словних знакова), сажето изнети закључни део мог Отвореног писма академику (експредседнику САНУ) В. С. Костићу и укратко одговорити на Реаговања ИО САНУ. Интегралну верзију мог одговора објавићу на неком другом месту.
Поменуто Саопштење експредседника академик В. С. Костић објавио је крајем јула 2023. у Годишњаку САНУ CXXIX за 2022. Годишња скупштина САНУ одржана је крајем маја 2023. На њој је усвојен извештај о раду, накнадно представљен у Годишњаку за 2022. Питање: Откуд прештампавање Саопштења председника/председништва од 3. марта 2022. у Годишњаку објављеном крајем јуна 2023. године у одељку где се само (сажето у две до три реченице) набрајају одлуке донете на Председништву, али не и председничке посланице („саопштења”), и то у интегралној верзији. Одговор: тако се неформално председниково Саопштење чаробним штапом претвара у демократску одлуку Скупштине коју нико, никад и ни под којим условом не сме да мења. То је главни смисао вишекратног јавног заклињања новог председника САНУ у „континуитет” (в. његов интервју у недељнику Време). Ако је игде потребан дисконтинуитет у раду (и одлучивању) САНУ, онда је то раскид с костићевском квазидемократском алхемијом (и терором тзв. демократске већине) који су постали рутински у време његовог другог мандата.
То (председничко) саопштење (од 2. марта 2022) шира је верзија Реаговања колектива („демократске већине” отелотворене у перманентном једногласју) ИО САНУ, односно Реаговање је сажетак Саопштења. И површним читањем могло би се закључити да је у оба случаја реч о једном те истом аутору, јер и Реаговање и Саопштење одише истим стилом, који краси Председнички Орвеловски двоговор (doubletalk), прегнантно дефинисаним Костићевим чувеним постпостмодернистичким концепцијским и методолошким (ретрофутуристичким) CREDO-m: „Ја као скептик фанатично верујем…”
Када сам председниково Саопштење (не одлуку Председништва, јер никаква одлука и не може да се донесе под тачком „саопштење”; тако да председниково Саопштење нема никакву правно обавезујућу снагу и могао бих га игнорисати када у жалосној пракси САНУ у последњих осам година усмене забране председникове имају фактички већу снагу него формалноправне одлуке надлежних органа; пример: укидање рада Одбора за економске науке и Академијског одбора за проучавање становништва, узурпирање места председника тих одбора у организовању скупова и штампању књига на теме које нису у сагласности са званично усвојеним плановима истраживања у Академији – економске идеје Шошане Зубоф, родна равноправност у Србији, итд. и тсл. – све у склопу пројекта затирања друштвених и хуманистичких наука у САНУ); дакле, када сам то Саопштење прочитао до краја, видео сам да њиме доминира лични тон, оно је субјективно (види се да је то урадак једног човека а не тимски рад настао после „опсежне дискусије”), нимало аналитичнo, дакле, необјективнo. Инсинуаторскo и осветнички денунцијантскo. Зато пршти бесом и кипти мржњом. Очекивао сам аргументовану анализу квалитета саопштења и дебате на предметном научном скупу, какву је, на пример, дао новинар Политике у прилогу од пола стране овог угледног листа неколико дана после одржаног скупа.
Уместо очекиване аргументоване анализе квалитета саопштења и дебате на предметном научном скупу, добио сам патетичну кукњаву Председникову и оговарање и етикетирање мог карактера и понашања, све то изречено априорно, аподиктички, дискриминаторски и, да поновим, с нескривеним мржњом. На пример: „Председништво САНУ је приликом одобравања овог скупа било свесно да скупови које организује академик Оцић носе дозу проблематичности за Академију.” То тврди човек који је у последњих неколико година утрошио огромну енергију у, најпре, спречавање одржавања научног скупа о КиМ, а потом цензурисање и блокирање штампања зборника радова с тог скупа. Зборник САНУ и косовско питање. Сто педесет докумената, ур. Часлав Оцић, Београд 2021, 518 стр. (Стање ствари) својеврсна је (црна) хроника вишегодишње борбе да се у САНУ организује научни скуп о Косову и Метохији, као што је ово писмо исечак из својеврсног летописа борбе да се зборник радова о Косову и Метохији објави, односно забрани.
Знатан део председниковог Саопштења заузима жалопојка председника Владимира С. Костића због душевних патњи које му је „зли волшебник” Оцић нанео на скупу о Косову и Метохији (а поводом још једне „злоупотребе ’форума’ од стране Оцића”) што код посматрача са стране ствара утисак да тема скупа од 25. фебруара о. г. није био Космет него Председник Владимир С. Костић и његови јади („душевне патње”).
Апеловао бих на председника да се окане опструкције штампања зборника радова с научног скупа Економски, својинскоправни и демографски аспекти косовскометохијског питања, другим речима, да одобри да руководилац сектора за издавачку делатност госпођа Снежана Крстић–Букарица упути захтев за ISBN и ЦИП надлежним институцијама (оба податка се добијају најдуже за два дана), а такође упути захтев за понуду потенцијалним штампарским предузећима. Код ње се већ више месеци налази рукопис зборника, који садржи и елементе (податке) за поменуте захтеве. Рукопис је у ниској резолуцији (како би могао да се шаље обичном е-поштом). Податке о ISBN-у и ЦИП-у, као и називу штампарије, проследићу тиму који је преламао књигу. Чим унесе тражене допуне „преламачки” тим ће припремити верзију с вишом резолуцијом потребном за штампање.
Та верзија ће промптно (мојим посредовањем) бити прослеђена Сектору за издавачку делатност. Ту верзију (на CD-у) Сектор може онда да уручи штампарији која је дала најповољнију понуду.
Још верујем да ни актуелни ни бивши председник САНУ, ни нови-стари чланови ИО САНУ не могу да спрече штампање зборника о Космету с грбом САНУ. Није им пошло за руком ни цензурисање одржавања скупа о КиМ, упркос трогодишњим грчевитим (и непринципијелним) напорима да се Оцић спречи у његовој „непријатељској” работи критике Костићевог става о Косову и Метохији. Па неће ни ово.
Верујем да Председник има интелектуални и морални капацитет да удовољи мојој молби, тј. да безодвлачно предузме потребне мере да зборник што пре угледа светло дана, и да тиме заустави, овим поводом условљено, опадање угледа САНУ у јавности.
Свако одуговлачењe са штампањем овог Зборника директно штети државним и националним интересима, односно настојањима да се сачува територијална целовитост Србије.
Као што сваки читалац може да види, ово моје Отворено писмо из прошле године и данас је актуелно, иако се у Реаговању ИО САНУ тврди да
1) они горљиво раде на „српском питању” уопште па и на косовском „потпитању”: „Из (Оцићевог) Отвореног писма је једино (делимично) тачно набрајање свих активности унутар САНУ последњих деценија посвећених питањима Косова и Метохије, иако је и оно непотпуно и селективно…” Замерка мојој селективности односи се на књигу Сецесија са становишта унутрашњег и међународног права и њене политичке последице: зборник радова са научног скупа одржаног 3. јуна 2020. године / главни уредник Зоран Кнежевић; уредник Коста Чавошки – Београд: САНУ, 2020. Ту књигу сам изоставио јер се она односи на сецесију уопште, маргинално на косовску сецесију: од 17 прилога свега четири се односе на Косово и Метохију, (стр. 203-309). Преосталих 13 груписано је у два дела: седам на сецесију уопште (стр. 23-200) и шест на самоопредељење и сецесију у другим државама (стр. 313-457). Осим тога на приложеној репродукцији брошуре-позива за скуп о (првенствено) косовском сецесионизму (како је првобитно планирано) илустрована сликом из америчке „сецесије у сецесији” (Грађански рат у Америци 1861-1865), а не, на пример, Лубардиним Косовским бојем. На то сам својевремено јавно реаговао.
2) Обавештава да су средства за штампање зборника о КИМ обезбеђена.
Међутим, нема одговора на главно питање: зашто Зборник није отишао у штампу. Јер су се за то стекли сви услови:
све „примедбе” су одавно уважене и отклоњене,
одлука Одељења друштвених наука о штампању Зборника је неопозива,
председник САНУ је обезбедио средства…
У Реаговању ИО САНУ не помиње се датум изласка Зборника из штампе (а из тона изјашњење се види да немају намеру да Зборник штампају), али зато, силно се срдећи, енергично демантују да академик Лалић „ради за Куртија”. Овим Реаговањем у Печату чланови ИО САНУ откривају да де факто за Куртија не ради само академик Лалић него и сви чланови Извршног одбора: академици Зоран Кнежевић, Зоран Поповић, Миодраг Марковић и Стеван Пилиповић; одлазећег Председника Костића да и не помињем. У чијем је интересу ако не Куртијевом да се Зборник не штампа? И због чега би се моја пука констатација те чињенице имала сматрати „грубом неистином и конфабулацијом”?
Да скратим: очекујем да, што пре, од академика Небојше Лалића, генералног секретара САНУ, добијем информацију да је најзад Зборник о КиМ (тог и тог датума) отишао у штампу