Манастир Свети Архангели
Манастир Свети Архангели је задужбина српског цара Душана Силног. Налази се у кањону реке Бистрице, недалеко од града Призрена у Метохији. Грађен је у периоду од 1343 – 1352. године и био врхунац српског сакралног градитељства. Манастир се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја.
Након доласка Османлија 1455. године, манастир је опљачкан и зарушен, да би 1615. године био до темеља порушен, а његов материјал искоришћен за градњу Синан пашине џамије у Призрену.
Унутар манастирског комплекса, поред изграђеног конака и остатака старе трпезарије, налазе се порушене светиње, главна црква Светих Архангела (Душанова гробна црква) и црква Светог Николе, чији су темељи откривени 1927. године, приликом археолошких истраживања, на челу са професором др Радославом Грујићем. Изнад манастира на узвишењу се налази петоугла цитадела Вишеград, као средњевековно утврђење, које је Душанов деда, краљ Милутин, са малом градском црквом Светог Николе, поклонио призренском епископу као уточиште за случај рата, а касније је Душан тврђаву приложио манастиру, повезавши их бедемом у једну целину.
У манастиру је 1375. године обављен један од најзначајнијих чинова у процесу окончања српско – грчког црквеног раскола.
Манастир Свети Архангели
Манастир Свети Архангели је задужбина српског цара Душана Силног. Налази се у кањону реке Бистрице, недалеко од града Призрена у Метохији. Грађен је у периоду од 1343 – 1352. године и био врхунац српског сакралног градитељства. Манастир се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја.
Након доласка Османлија 1455. године, манастир је опљачкан и зарушен, да би 1615. године био до темеља порушен, а његов материјал искоришћен за градњу Синан пашине џамије у Призрену.
Унутар манастирског комплекса, поред изграђеног конака и остатака старе трпезарије, налазе се порушене светиње, главна црква Светих Архангела (Душанова гробна црква) и црква Светог Николе, чији су темељи откривени 1927. године, приликом археолошких истраживања, на челу са професором др Радославом Грујићем. Изнад манастира на узвишењу се налази петоугла цитадела Вишеград, као средњевековно утврђење, које је Душанов деда, краљ Милутин, са малом градском црквом Светог Николе, поклонио призренском епископу као уточиште за случај рата, а касније је Душан тврђаву приложио манастиру, повезавши их бедемом у једну целину.
У манастиру је 1375. године обављен један од најзначајнијих чинова у процесу окончања српско – грчког црквеног раскола.